Nova studija je otkrila da vlasnici pasa u SAD koji gaje nepoverenje u bezbednost i efikasnost vakcina za detinjstvo i vakcine za odrasle imaju veće šanse da imaju negativne stavove o vakcinaciji svojih četvoronožnih prijatelja.
Poverenje javnosti u vakcine za odrasle i decu opalo je tokom pandemije, uglavnom podstaknuto pogrešnim shvatanjima i nepoverenjem u bezbednost i efikasnost vakcine protiv COVID-19. Sada nova studija koju je vodio istraživač sa Škole za javno zdravlje Bostonskog univerziteta (BUSPH) sugeriše da se ovo oklijevanje prema vakcinama protiv COVID-a proteže i na vakcinacije kućnih ljubimaca – i to na zabrinjavajućim nivoima.
Objavljena u časopisu Vaccine, studija je analizirala nacionalno reprezentativan uzorak odraslih u Sjedinjenim Državama i otkrila da je više od polovine ljudi koji poseduju pse izrazilo određeni nivo neodlučnosti u vezi sa vakcinom kod pasa, tj. skepticizam u vezi sa vakcinacijom svojih ljubimaca protiv besnila i drugih bolesti.
Procenjuje se da 45% američkih domaćinstava poseduje psa; prema rezultatima ankete, skoro 40% vlasnika pasa veruje da vakcine za pse nisu bezbedne, više od 20% veruje da su ove vakcine neefikasne, a 30% smatra da su medicinski nepotrebne.
Oko 37% vlasnika pasa takođe veruje da vakcinacija pasa može da izazove autizam kod njihovih pasa, iako ne postoje naučni podaci koji potvrđuju ovaj rizik za životinje ili ljude.
Studija je prva koja je formalno kvantifikovala rasprostranjenost, poreklo i posledice zdravstvene politike zabrinutosti oko vakcinacije pasa. Istraživanje je sprovedeno između 30. marta i 10. aprila 2023. godine među 2.200 vlasnika pasa koji su odgovarali na pitanja preko istraživačke firme IouGov za uzorkovanje.
Naročito, nalazi pokazuju indikaciju efekta „prelivanja“ vakcine COVID-a u SAD – da je veća verovatnoća da će ljudi koji imaju negativne stavove prema ljudskim vakcinama imati negativne stavove prema vakcinaciji svojih ljubimaca. Ovi vlasnici pasa će se takođe verovatnije protiviti politikama koje podstiču široko rasprostranjenu vakcinaciju protiv besnila, a manje je verovatno da će se truditi da vakcinišu svoje ljubimce.
Ovi stavovi su u suprotnosti sa većinom državnih politika u SAD, gde skoro sve države zahtevaju da se domaći psi vakcinišu protiv besnila. Bolest i dalje predstavlja potencijalnu pretnju po zdravlje, jer nosi stopu smrtnosti od skoro 100%, a vakcina protiv besnila kod pasa je mnogo manje dostupna u zemljama u razvoju nego u SAD i drugim zemljama sa visokim prihodima. Više od 59.000 ljudi umre od besnila izazvanog psima širom sveta svake godine.
Stoga, ako strahovi od vakcinacije kućnih ljubimaca potraju ili se povećaju, ovaj skepticizam bi mogao predstavljati ozbiljne implikacije na javno zdravlje i za životinje i za ljude, kažu istraživači.
„Efekti prelivanja vakcine koje dokumentujemo u našem istraživanju naglašavaju važnost vraćanja poverenja u bezbednost i efikasnost ljudskih vakcina“, kaže vodeći autor studije i odgovarajući autor dr. Matt Motta, docent zdravstvenog prava, politike i menadžmenta na BUSPH, koji proučava kako antinaučna uverenja i stavovi utiču na zdravlje i zdravstvene politike. „Ako bi nevakcinacija postala češća, naši kućni ljubimci, veterinari, pa čak i naši prijatelji i porodica rizikuju da dođu u kontakt sa bolestima koje se mogu sprečiti vakcinom.
Američko udruženje bolnica za životinje naziva vakcinaciju „kamenom temeljcem preventivne zdravstvene zaštite pasa“ i preporučuje da svi psi (osim specifičnih medicinskih razloga) dobiju osnovni set vakcina protiv besnila, kuge, adenovirusa, parvovirusa i parainfluence, i savetuje da mnogi psi dobijaju dodatne „neosnovne“ inokulacije za Lajmsku bolest, Bordetelu i druge bolesti.
Rad sa životinjama koje ne koriste vakcinu protiv besnila predstavlja povećan rizik za veterinare i sve osobe koje se brinu o životinjama u bolnici, kaže koautor studije dr Gabriella Motta, veterinar u veterinarskoj bolnici Glenolden u Glenoldenu, Pensilvanija (i sestra dr Matt Motta). Kaže da se svakodnevno na svom poslu susreće sa nevakcinisanom životinjom ili vlasnikom kućnog ljubimca koji okleva vakcinom.
„Kada nekog člana osoblja ugrize životinja, uvek postoji zabrinutost za infekciju ili traumu, ali ozbiljnost situacije eskalira ako životinja nije vakcinisana ili je zakasnila za vakcinu protiv besnila“, kaže dr Gabrijela Mota.
Prema smernicama Ministarstva poljoprivrede Pensilvanije, kada jednog člana veterinarskog osoblja ugrize nevakcinisana ili nevakcinisana životinja, životinja mora proći period posmatranja i član osoblja se podstiče da dobije hitnu medicinsku pomoć. Ove situacije opterećuju mentalno zdravlje osobe koja je ugrizena, kao i ostatak veterinarskog osoblja, u industriji koja se već bori sa široko rasprostranjenim izgaranjem, nedostatkom osoblja i fluktuacijom poslova, kaže ona.
Ali ona ponavlja da je vakcina protiv besnila izuzetno bezbedna i efikasna.
„Uz bilo koji lek, tretman ili vakcinu, uvek postoji rizik od neželjenih efekata, ali rizik sa vakcinom protiv besnila je prilično nizak – posebno u poređenju sa rizikom od infekcije besnilom, koja je skoro 100 posto smrtonosna“, kaže dr. Gabriella Motta kaže. Vlasnici kućnih ljubimaca koji su zabrinuti zbog cene vakcina za kućne ljubimce mogli bi da potraže jeftine opcije u lokalnim veterinarskim klinikama za vakcinaciju, dodaje ona.
Istraživači ne veruju da je neodlučnost o vakcini kod pasa dovoljno rasprostranjena da predstavlja trenutnu pretnju javnom zdravlju u SAD, ali to bi se moglo promeniti ako se dezinformacije o vakcinama i nepoverenje u vakcine za životinje i ljude ne uguše čvrstim, naučnim podacima.
„Važno je zapamtiti da se nekada činilo nezamislivim da bi mandati vakcine protiv MMR [morbila, zauški i rubeole] u državnim školama mogli biti napadnuti u državnim zakonodavnim tijelima širom zemlje“, kaže dr Matt Motta. „A ipak, prethodna i tekuća istraživanja sugerišu da je to zaista tako.“