Školski programi prevencije depresije mogu smanjiti rizik od dijagnoze depresije i simptoma depresije kod učenika K-12, prema novim nalazima istraživača Univerziteta u Oregonu.
Rezultati su deo prvog pregleda istraživanja koje je uradio novopokrenut Institut HEDCO za obrazovnu praksu zasnovanu na dokazima Univerziteta u Oregonu.
Gledajući podatke iz 70 studija sa ukupno 44.519 studenata, pregled je otkrio da su u proseku učenici u programima za prevenciju depresije imali 33% smanjen rizik od depresije u poređenju sa studentima u kontrolnim grupama. Izveštaj je takođe otkrio da programi prevencije depresije mogu dovesti do manje ozbiljnih simptoma depresije kod učenika.
„Naša nacija doživljava krizu mentalnog zdravlja mladih bez presedana“, rekla je Emili Taner-Smit, profesorka nauke o prevenciji Thomson i izvršna direktorka instituta HEDCO, koji je deo obrazovnog koledža UO. „Nastavnici su želeli da znaju kako mogu da pomognu u sprečavanju depresije učenika i želeli su da saznamo vrste programa zasnovanih na dokazima koji bi mogli da rade za njihovu studentsku populaciju.
Izveštaj je zaključio da je veća verovatnoća da će budući programi prevencije depresije funkcionisati nego ne. Postoji procenjena verovatnoća od 83% da će se prosečni rizik učenika od depresije poboljšati nakon implementacije programa i procenjena verovatnoća od 70% da će se prosečni simptomi depresije kod učenika poboljšati.
Međutim, podaci nisu bili dovoljni da se kaže za koje studente će programi biti najbolji. Potrebno je uraditi buduća istraživanja kako bi se bolje razumelo ko ima najviše koristi od kojih programa.
Depresija je jedan od najčešćih izazova mentalnog zdravlja sa kojima se studenti danas suočavaju, a pogađa skoro pet miliona mladih 2021. godine, prema Nacionalnoj anketi o upotrebi droga i zdravlju koju je sprovela federalna uprava za zloupotrebu supstanci i usluge mentalnog zdravlja. Pored toga, istraživanje rizičnog ponašanja mladih iz 2021. koje je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti takođe je otkrilo da je 44% srednjoškolaca izjavilo da su se uporno osećali tužno ili beznadežno tokom prošle godine, u odnosu na 28% u 2011.
Po nalogu Balmerovog instituta za zdravlje dece u ponašanju, cilj pregleda je bio da se razume kako programi prevencije depresije u školi mogu uticati na mentalno zdravlje i dobrobit mladih. Istraživači su pregledali programe prevencije koji su bili posebno fokusirani na smanjenje depresije i ponuđeni učenicima tokom školskog dana.
Škole su jedno od retkih mesta gde se može doći do skoro sve dece i adolescenata. Pružanje usluga prevencije u školskom okruženju može eliminisati mnoge prepreke sa kojima se porodice suočavaju kada traže podršku za mentalno zdravlje.
„Programi za prevenciju depresije su jedan od načina na koji škole mogu direktno i odmah pomoći učenicima, ali je važno napomenuti da ovi programi mogu postići samo toliko“, rekao je Šon Grant, vanredni profesor istraživanja na institutu HEDCO. „Ovi programi nisu dizajnirani da se pozabave strukturalnim uzrocima trenutne krize mentalnog zdravlja mladih. Pored školskih programa, potrebne su nam druge intervencije fokusirane na društvene determinante mentalnog zdravlja mladih.“
Izveštaj takođe naglašava nedostatke i varijacije u ishodima trenutnog istraživanja u ovoj oblasti, kao što je nedostatak raznolikosti u studentskoj populaciji zastupljenoj u istraživanju ili kulturnim adaptacijama programa, naglašavajući prednost korišćenja rigoroznih metoda za sintezu dokaza.
Institut HEDCO je kreirao praktične vodiče koji prevode rezultate za obrazovno osoblje na državnom nivou i okružne administratore i prosvetne radnike, kako bi mogli da sprovedu informacije u delo. Praktični vodiči uključuju profile identifikovanih programa prevencije depresije i osmišljeni su da pomognu edukatorima da odaberu program koji bi mogao biti prikladan za njihov obrazovni kontekst.
Pokrenut ranije ove godine, institut HEDCO sprovodi proces poznat kao sinteza dokaza, koji uključuje pregled nalaza višestrukih istraživačkih studija i kombinovanje informacija kako bi se dobio holističkiji pogled na rezultate. Da bi vodio svoja istraživačka pitanja i zaključke, institut je tražio direktne povratne informacije od obrazovnih lidera kao deo svog savetodavnog odbora od osam osoba i drugih zainteresovanih strana u obrazovanju, pomažući da institut bude informisan o aktuelnim i novonastalim pitanjima u obrazovanju širom okruga.
Budući pregledi na institutu mogli bi da se bave pitanjima kao što su četvorodnevne školske nedelje i dodatni programi za prevenciju mentalnog i bihejvioralnog zdravlja za učenike i nastavnike.
