Deca sa specifičnim psihijatrijskim simptomima, kao što je anksioznost, mogu se boriti da razumeju emocionalne znakove kada su ljudi oko njih srećni, tužni ili ljuti, a taj nedostatak razumevanja može otežati adekvatno reagovanje u društvenim situacijama.
Proučavajući skeniranje mozga stotina dece uzrasta od pet do 15 godina, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu otkrili su da način na koji dečji mozak obrađuje emocionalne signale obično se uglavnom određuje u vreme njihovog školskog uzrasta. I kako dođu u adolescenciju, takva moždana aktivnost postaje slična načinu na koji mozak njihovih vršnjaka obrađuje takve znakove.
Istraživanje pruža dodatne dokaze da je najbolje vreme za intervenciju u rešavanju problema koje deca mogu da imaju u čitanju tuđih emocionalnih znakova rano, čak i pre nego što krenu u školu.
Studija je objavljena u časopisu Nature Neuroscience.
„Izgleda da su obrasci aktivacije u mozgu za obradu naturalističkih emocionalnih znakova prilično dobro postavljeni do trenutka kada dete dostigne školsko doba“, rekla je M. Catalina Camacho, Ph.D., postdoktorski istraživač na Odeljenju za psihijatriju Univerziteta Vašington. i prvi autor studije.
„Dok obrasci postaju rafiniraniji u adolescenciji, oni se suštinski ne menjaju. To znači da kada je odgovor na emocije drugih neuobičajen – kao što može biti kod anksioznosti, autizma ili depresije – zaista moramo da intervenišemo tokom ranog detinjstva radi bolje podrške socijalnom i emocionalnom razvoju deteta“.
Kamačo i njene kolege analizirale su podatke skeniranja mozga 823 dece kojima su prikazana dva video snimka dok su bili u skeneru za magnetnu rezonancu. Jedan je bio Piksarov kratki film pod naslovom „Sadašnjost“, u kojem je dečaku kome nedostaje deo jedne noge poklonjeno štene kome takođe nedostaje deo noge.
Drugi video je 10-minutna scena iz animiranog filma „Despicable Me“, u kojoj superzlikovac osniva porodicu usvajanjem tri devojčice siročad i mora da izabere da li je više posvećen tome da bude negativac ili da odgaja svoje ćerke.
„Bili smo iznenađeni nalazima jer je aktivnost mozga za svaku emociju bila toliko različita među ovom decom“, rekao je Kamačo. „Sve u svemu, čini se da su obrasci aktivacije veoma dobro postavljeni za svaku kategoriju emocija, što mi govori da moramo da proučavamo čak i mlađu decu da bismo utvrdili kada ovi odgovori mozga počinju da se oblikuju.“
Slične studije koje identifikuju tuđe emocije sprovedene su kod odraslih i starije dece koristeći više statičnih stimulusa.
„Odrasli i starija deca znaju da kada vide sliku tužnog lica, treba da protumače da je osoba tužna, ali ako istu sliku pokažete trogodišnjaku, često neće prepoznati emocija jer ne postoji kontekst koji pokazuje zašto osoba pravi tužan izraz“, objasnio je Kamačo. „Sa filmovima možemo premostiti taj jaz jer filmovi predstavljaju naznake sa preko potrebnim kontekstom o emocijama.
Opažanje i prepoznavanje emocija kod drugih je složen proces koji uključuje skoro svaku kognitivnu mrežu u mozgu.
„Mnoga psihijatrijska stanja, kao što su anksioznost i različiti poremećaji ličnosti, povezana su sa poteškoćama u čitanju tuđih emocija ili manje empatije“, rekla je viši istraživač Deanna M. Barch, dr, profesor psihijatrije Gregori B. Kauč i direktor Odeljenja za psihološke nauke i nauke o mozgu. „Nismo zapravo merili empatiju, ali smo mogli da vidimo kako dečji mozak kodira emocionalne signale drugih, što je važna komponenta empatije.“
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke iz studije Healthi Brain Netvork, studije slikanja sa sedištem u Njujorku u kojoj se mozak dece skenira da bi se videlo kako se razvijaju različite moždane strukture i mreže. Podaci iz studije su javno dostupni naučnicima širom sveta.
U nastavku rada, Kamačo je uključen u pilot studiju kako bi se mapirao kako se ovi obrasci aktivacije specifični za emocije pojavljuju u ranom detinjstvu kod dece sa visokim rizikom od anksioznosti. Ona veruje da takve informacije mogu da informišu o odnosima i intervencijama usmerenim na roditeljstvo kako bi pomogli roditeljima i deci da bolje čitaju emocionalne signale jedni drugima kao način da podrže bolji emocionalni razvoj.
„Ove vrste intervencija mogu predstavljati jedan od načina da se pomogne deci da razviju sposobnost da čitaju emocije drugih ljudi i reaguju na odgovarajući način“, rekla je ona.
