Eventualna rasprostranjenost neke dezinformacije može zavisiti od njene teme i zemlje u kojoj se širi, sa značajnim razlikama između Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Italije, prema studiji objavljenoj 8. maja u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE od strane Fabiana Zollo sa Univerziteta Ca’ Foscari u Veneciji, Italija, i kolege. Ovaj nalaz sugeriše da će politike za borbu protiv dezinformacija i polarizacije možda morati da budu specifične za kontekst da bi bile efikasne, kažu autori.
Istraživači su analizirali aktivnosti vesti na Tviteru (sada Ks) u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji od 2019. do 2021., uključujući fokus na vesti o Bregzitu, koronavirusu i vakcinama protiv COVID-a. Svaki izvor vesti koji su analizirali ocenjen je kao „pouzdan“ ili „upitan“ na osnovu njihovog NevsGuard-a (alat koji procenjuje pouzdanost vesti na osnovu devet novinarskih kriterijuma).
U sve četiri zemlje, velika većina korisnika je ikada koristila samo pouzdane izvore vesti o svakoj od tri teme. Ali u svakoj zemlji i u svakoj temi, uvek je postojao mali procenat korisnika koji su ikada koristili samo sumnjive izvore vesti – sa vrlo malo ljudi koji su koristili mešavinu i pouzdanih i sumnjivih izvora.
Odnos sumnjivih vesti naspram pouzdane potrošnje i širenja vesti varirao je među zemljama. Sve u svemu, Nemačka je imala najveći odnos retvitova sumnjivih vesti prema pouzdanim retvitovima vesti o sve tri teme, sa Francuskom na drugom mestu, zatim Italijom, a Velika Britanija je imala najmanji udeo retvitova sumnjivih vesti u celini.
Međutim, mere dezinformacija su se razlikovale u zavisnosti od teme. Italija je, na primer, imala najmanji udeo retvitova sumnjivih vesti na temu koronavirusa — ali je imala najveći procenat ljudi koji su koristili samo sumnjive izvore vesti o Bregzitu. Ove vrste razlika mogle bi da naglase da će „kulturne nijanse“ biti važne kada je u pitanju borba protiv dezinformacija, pišu autori.
