Kompaktan, lagan senzorski sistem sa infracrvenim mogućnostima snimanja koji je razvio međunarodni tim inženjera mogao bi se lako ugraditi u dron za daljinsko praćenje useva.
Ova tehnologija ravne optike ima potencijal da zameni tradicionalne aplikacije optičkih sočiva za detekciju životne sredine u nizu industrija.
Ova inovacija bi mogla da dovede do jeftinijih namirnica jer bi farmeri bili u mogućnosti da odrede koje useve zahtevaju navodnjavanje, đubrenje i kontrolu štetočina, umesto da koriste pristup koji odgovara svima, čime bi potencijalno povećali svoje žetve.
Senzorski sistem može brzo da se prebacuje između detekcije ivica — slikanja obrisa objekta, kao što je voće — i izdvajanja detaljnih infracrvenih informacija, bez potrebe za kreiranjem velikih količina podataka i korišćenjem glomaznih spoljnih procesora.
Mogućnost prelaska na detaljnu infracrvenu sliku je novi razvoj u ovoj oblasti i mogla bi omogućiti poljoprivrednicima da prikupe više informacija kada daljinski senzor identifikuje područja potencijalne infestacije štetočina.
Ovo istraživanje inženjera sa Gradskog univerziteta u Njujorku (CUNI), Univerziteta u Melburnu, Univerziteta RMIT i ARC centra izvrsnosti za transformativne meta-optičke sisteme (TMOS) objavljeno je u Nature Communications u radu pod naslovom „Rekonfigurabilna obrada slike metapovršine sa materijalima za promenu faze.“
Prototip senzorskog sistema, koji se sastoji od filtera napravljenog od tankog sloja materijala zvanog vanadijum dioksid koji može da prebacuje između detekcije ivica i detaljnog infracrvenog snimanja, konstruisao je glavni istražitelj TMOS profesor Madhu Bhaskaran i njen tim na RMIT-u u Melburnu.
„Materijali kao što je vanadijum dioksid daju fantastičnu mogućnost podešavanja kako bi uređaji postali ‘pametni’“, rekla je ona.
„Kada se promeni temperatura filtera, vanadijum dioksid se transformiše iz izolacionog stanja u metalno, što je način na koji se obrađena slika pomera iz filtrirane konture u nefiltriranu infracrvenu sliku.
„Ovi materijali bi mogli da dođu daleko u futurističkim uređajima sa ravnom optikom koji mogu zameniti tehnologije tradicionalnim sočivima za aplikacije za detekciju životne sredine – što ih čini idealnim za upotrebu u bespilotnim letelicama i satelitima, koji zahtevaju malu veličinu, težinu i kapacitet snage.
RMIT poseduje odobreni patent SAD i ima australsku patentnu prijavu na čekanju za svoj metod proizvodnje filmova od vanadijum dioksida, koji mogu biti pogodni za širok spektar primena.
Glavni autor dr. Michele Cotrufo je rekao da je sposobnost sistema da se prebaci između operacija obrade, od detekcije ivica do hvatanja detaljnih infracrvenih slika, značajna.
„Dok je nekoliko nedavnih demonstracija postiglo analognu detekciju ivica pomoću metapovršina, većina uređaja koji su do sada demonstrirani su statični. Njihova funkcionalnost je fiksirana u vremenu i ne može se dinamički menjati ili kontrolisati“, rekao je Korufo, koji je svoje istraživanje sproveo u CUNI.
„Ipak, sposobnost dinamičkog rekonfigurisanja operacija obrade je ključna za metapovršine kako bi mogle da se takmiče sa sistemima za digitalnu obradu slike. To je ono što smo razvili.“
