Sitne kuglice minerala otvaraju novi prozor u istoriju života na Zemlji.
Ovi objekti veličine milimetra stari su više od pola milijarde godina – fosilizovani embrioni životinja koje su živele tokom ranog kambrijskog perioda, pre nekih 535 miliona godina.
Oni pripadaju grupi zvanoj Ecdisozoa, koja uključuje insekte, pauke, rakove i crve.
Odrasli oblici embriona ne mogu se pozitivno identifikovati, iako tim paleontologa predvođen Mingjin Liuom sa Univerziteta Chang’an u Kini veruje da bi oni mogli biti blisko povezani sa Saccorhitusom, rodom koji predstavlja jedna vrsta – sićušna, neobična Stvorenje iz kambrijskog doba bez rupice.
Fosilni zapis ima mnogo stvari poput rakova i insekata – stvorenja sa tvrdim školjkama koja se dobro nose sa procesom fosilizacije. Embrioni ekdisozoa su mnogo ređi, jer su znatno delikatniji. Kada ih pronađemo, oni su veoma cenjeni, jer mogu da pruže uvid u rani razvoj davno izumrlih životinja.
Sedam fosila embriona koje su otkrili Liu i njegove kolege pronađeno je pre nekoliko decenija u formaciji Kuanchuanpu u Kini, fosilnom sloju bogatom mikroskopskim fosilima.
U stvari, formacija Kuanchuanpu je dala obilje fosilizovanih embriona, ali oni su pripadali tipu Cnidaria, grupi koja sadrži meduze, anemone i korale.
Novo otkriće je prvo u skupu koje predstavlja Ecdtsoza. Nekada meka tkiva koja čine svaki embrion dugo su zamenjena mineralima kalcijum-fosfata dok su se raspadali u sedimentu na dnu morskog okruženja. Ovaj proces fosilizacije sačuvao je trodimenzionalnu anatomiju embriona do zapanjujućih detalja.
Na osnovu broja i rasporeda ploča koje formiraju egzoskelete embriona, zvane sklerit, istraživači su klasifikovali sićušne organizme kao dva nova taksona: Saccus kikiangensis i Saccus necopinus.
Pošto ne znamo kako bi ova dva organizma nastavila da se razvijaju, ostaje mnogo misterije. Ali njihova anatomija je divno jasna.
Embrioni, svaki zatvoren u glatkom omotaču, imaju tela nalik vrećama, bez tragova ikakvih udova. Ploče na njihovim egzoskeletima su raspoređene radijalno na njihovim glavama, a bilateralno na repovima, što sugeriše da njihova tela imaju levu i desnu stranu u ogledalu slično našem. U međuvremenu, odsustvo dodataka nalik dlakama zvanim cilija stavlja ih u Ecdisozoa.
Zanimljivo je da ni u jednom od embriona nema otvora. To znači da su verovatno u fazi svog embrionalnog razvoja pre formiranja usta ili anusa. Ali nedostatak deformacije u egzoskeletu sugeriše formiranje kutikule, što bi značilo da su embrioni bili blizu izleganja u trenutku smrti.
Velika veličina (za embrion) i izdubljena sredina svakog fosila ukazuje na to da se svaki od ovih embriona nekada hranio velikim žumancetom, oslanjajući se na njega za opstanak dok nisu mogli da izrastu usta i počnu da se brinu za sebe.
Suočeni sa misterijom o tome kako se embrioni mogu razviti, istraživači su se okrenuli odraslim fosilima organizma sa sličnim karakteristikama koji je živeo pre 540 miliona godina, potencijalno dajući trag.
Saccorhitus coronarius je pronađen u istoj formaciji Kuanchuanpu kao i Saccus. Takođe nije imao udove, cilije, telo nalik vreći, džinovska usta sa radijalnim strukturama oko sebe, bilateralnu simetriju i bez anusa. I merio je oko milimetar u prečniku.
Moguće je da je Saccus mogao izrasti u nešto slično, blisko povezano sa Saccorhitus coronarius , pogotovo zato što njihovi češeri liče na one potonjeg. Ako je tako, i Saccus i Saccorhitus bi mogli biti bazalni Ecdisozoans, što sugeriše da su najraniji preci grupe imali telo nalik vreći, a oblik nalik crvu pojavio se kasnije.
Nije li neverovatno šta možete naučiti iz sedam malih kuglica kalcijum fosfata.
Istraživanje je objavljeno u Paleogeografiji, Paleoklimatologiji, Paleoekologiji.
