Magnetit, sitna čestica koja se nalazi u zagađenom vazduhu, može izazvati znake i simptome Alchajmerove bolesti, pokazuju nova istraživanja.
Alchajmerova bolest, vrsta demencije, dovodi do gubitka pamćenja, kognitivnog pada i značajnog smanjenja kvaliteta života. On utiče na milione ljudi širom sveta i vodeći je uzrok smrti kod starijih osoba.
Studija, „Neurodegenerativni efekti čestica zagađivača vazduha: biološki mehanizmi koji su uključeni u ranu Alchajmerovu bolest“, koju su predvodile vanredna profesorka Sindi Gunavan i vanredna profesorka Kristin MekGrat sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju (UTS) objavljena je u Environment International.
Istraživački tim, iz UTS-a, UNSV Sidneja i Agencije za nauku, tehnologiju i istraživanje u Singapuru, ispitao je uticaj zagađenja vazduha na zdravlje mozga kod miševa, kao i na ljudske neuronske ćelije u laboratoriji.
Njihov cilj je bio da bolje razumeju kako izlaganje toksičnim česticama zagađenja vazduha može dovesti do Alchajmerove bolesti.
„Manje od 1% slučajeva Alchajmerove bolesti je nasledno, tako da je verovatno da životna sredina i način života igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti“, rekao je vanredni profesor Gunavan sa Australijskog instituta za mikrobiologiju i infekcije (AIMI).
„Prethodne studije su pokazale da su ljudi koji žive u područjima sa visokim nivoom zagađenja vazduha izloženi većem riziku od razvoja Alchajmerove bolesti. Magnetit, magnetno jedinjenje gvožđe oksida, takođe je pronađeno u većim količinama u mozgu ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
„Međutim, ovo je prva studija koja ispituje da li prisustvo čestica magnetita u mozgu zaista može dovesti do znakova Alchajmerove bolesti“, rekla je ona.
Istraživači su zdrave miševe i one genetski predisponirane za Alchajmerovu bolest izložili veoma finim česticama gvožđa, magnetita i dizel ugljovodonika tokom četiri meseca. Otkrili su da magnetit izaziva najkonzistentnije patologije Alchajmerove bolesti.
Ovo je uključivalo gubitak neuronskih ćelija u hipokampusu, delu mozga koji je ključan za pamćenje, i u somatosenzornom korteksu, oblasti koja obrađuje senzacije iz tela. Povećano stvaranje amiloidnog plaka primećeno je kod miševa koji su već bili predisponirani za Alchajmerovu bolest.
Istraživači su takođe primetili promene ponašanja kod miševa koje su bile u skladu sa Alchajmerovom bolešću, uključujući povećan stres i anksioznost i oštećenje kratkoročnog pamćenja, posebno kod genetski predisponiranih miševa.
„Magnetit je prilično čest zagađivač vazduha. Dolazi od procesa sagorevanja na visokim temperaturama kao što su izduvni gasovi vozila, vatra na drva i elektrane na ugalj, kao i od trenja kočionih pločica i habanja motora“, rekao je vanredni profesor MekGrat sa UTS škole Life Sciences.
„Kada udišemo zagađivač vazduha, ove čestice magnetita mogu ući u mozak preko sluznice nosnog prolaza, a iz mirisne lukovice, male strukture na dnu mozga odgovorne za obradu mirisa, zaobilazeći krvno-moždanu barijeru, “ Ona je rekla.
Istraživači su otkrili da je magnetit izazvao imuni odgovor kod miševa i u ljudskim neuronskim ćelijama u laboratoriji. To je izazvalo upalu i oksidativni stres, što je zauzvrat dovelo do oštećenja ćelija. Upala i oksidativni stres su značajni faktori za koje se zna da doprinose demenciji.
„Neurodegeneracija izazvana magnetitom je takođe nezavisna od stanja bolesti, sa znacima Alchajmerove bolesti koji se vide u mozgu zdravih miševa“, rekla je dr Šarlot Fleming, prvi autor sa UTS School of Life Sciences.
Rezultati će biti od interesa za zdravstvene radnike i kreatore politike. On sugeriše da ljudi treba da preduzmu korake da smanje svoju izloženost zagađenju vazduha što je više moguće i da razmotre metode za poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje rizika od neurodegenerativnih bolesti.
Studija ima implikacije na smernice za zagađenje vazduha. Čestice magnetita treba da budu uključene u preporučeni bezbednosni prag za indeks kvaliteta vazduha, a potrebne su i povećane mere za smanjenje emisija iz vozila i elektrana na ugalj.
