Ovaj vuk izgleda prilično dobro za svoje godine, s obzirom da je star 44.000 godina.
Godine 2021., stanovnici Jakutije u istočnoj Rusiji pronašli su vuka u gustom permafrostu — zemljištu koje obično ostaje zamrznuto tokom cele godine, ali je na mnogim mestima počelo da se otapa kako prosečne globalne temperature rastu.
Sada, istraživači sa Severoistočnog federalnog univerziteta u Jakutsku, Rusija, proučavaju mumificirane ostatke kako bi saznali više o životinji.
Zamrznuti uslovi pomogli su mumificiranju i savršenom očuvanju pleistocenskog predatora. Njegovi zubi i veliki deo krzna su još uvek netaknuti, kao i neki njegovi organi.
„Zapravo je šokantno“, rekao je za Business Insider Robert Losei, antropolog sa Univerziteta Alberta koji nije bio uključen u istraživanje.
„To je jedini potpuno odrasli pleistocenski vuk koji je ikada pronađen, tako da je sam po sebi zaista izvanredan i potpuno jedinstven“, dodao je on.
Ima mnogo toga da se nauči od tako dobro očuvane drevne životinje, uključujući njenu genetiku, način života, ishranu, pa čak i kakve je drevne bakterije i viruse imala.
„Žive bakterije mogu da prežive hiljadama godina, što su svojevrsni svedoci tih davnih vremena“, rekao je Artemi Gončarov, istraživač Instituta za eksperimentalnu medicinu, u prevedenoj izjavi.
Ovaj vuk star 44.000 godina verovatno pripada izumrloj vrsti i verovatno je bio veći od modernih vukova, rekao je Lozi. Proučavanje genoma životinje će pomoći da se otkrije gde se ona uklapa u porodično stablo pasa.
Nakon pregleda jednog od njegovih zuba, naučnici veruju da je vuk bio odrastao mužjak. Verovatno je lovio u ravnom, hladnom okruženju punom mamuta, vunastih nosoroga, izumrlih konja, bizona i irvasa.
Ostaci nekih od tih životinja mogli bi čak ostati u vučjem stomaku. Istraživači su uzeli uzorke njegovog želuca i digestivnog trakta kako bi saznali više i čekaju rezultate.
Istraživači bi takođe mogli da otkriju koje funkcije su drevni mikrobi obavljali u crevima vuka i da li su imali parazite, rekao je Lozi. Ako je bilo koji od mikroorganizama nepoznat nauci, mogao bi da igra ulogu u razvoju budućih lekova, navode istraživači u saopštenju.
Ovo otkriće je samo deo veće saradnje na proučavanju drugih drevnih životinja, uključujući fosilne zečeve, konja i medveda. Istraživači su prethodno proučavali glavu vuka iz ere pleistocena i imaju još jedan fosil vuka koji čeka na disekciju.
Kako se svetski permafrost otapa zbog rastućih globalnih temperatura, starija stvorenja poput ovog ponovo se pojavljuju. U Jukonu, na primer, paleontolozi se još uvek maze nad besprekorno očuvanom bebom mamuta otkrivenom 2022.
Ipak, nije sve u permafrostu tako bezopasno.
Godine 2016, odmrzavanje na sibirskom poluostrvu Jamal oslobodilo je antraks iz nekada smrznutog trupa irvasa, što je izazvalo epidemiju koja je zarazila 36 ljudi i ubila jedno dete.
Istraživači se plaše da bi drugi patogeni mogli da zadremaju u tundri, dok se otapanje sveta koji se zagreva polako puzi prema njima.
Prošle godine, istraživač Žan-Mišel Klaveri objavio je da je oživeo virus star 48.000 godina koji su pronašli u sibirskom permafrostu. Još uvek može da zarazi jednoćelijske amebe.
„Smatramo ove viruse koji inficiraju amebe kao surogate za sve druge moguće viruse koji bi mogli biti u permafrostu“, rekao je Claverie tada za CNN. „Vidimo tragove mnogih, mnogo, mnogo drugih virusa. Tako da znamo da su tamo. Ne znamo sa sigurnošću da li su još uvek živi.“
Svi drevni virusi ili bakterije u crevima jakutskog vuka mogli bi pomoći istraživačima da bolje razumeju mikrobe koji se kriju unutar stvorenja iz permafrosta.
