Misije Copernicus Sentinel Expansion predstavljaju veliki korak napred u evropskim mogućnostima posmatranja Zemlje. Sa ponovnim ulaskom Ujedinjenog Kraljevstva u program EU Copernicus, potvrđeno je finansiranje za završetak razvoja svih šest misija Copernicus Sentinel Ekpansion, o čemu se govorilo ove nedelje tokom Međunarodnog astronautičkog kongresa koji se održava u Milanu, Italija.
Copernicus opslužuje set od šest namenskih porodica satelita, Sentinels, koji su posebno dizajnirani da zadovolje potrebe usluga Copernicus i njihovih korisnika. Misije Copernicus Sentinel Ekpansion će dodatno ojačati ove napore, pružajući još dublji uvid u dinamiku naše planete.
Sa misijama kao što su CO2M za praćenje emisija gasova staklene bašte, CIMR da pruži detaljan uvid u morski led i polarno okruženje, CHIME za prikupljanje hiperspektralnih zapažanja sa površine Zemlje, CRISTAL za praćenje debljine leda i promene, LSTM za mapiranje varijacija temperature na površini zemlje, i ROSE-L za poboljšanje radarskog posmatranja, korisnici će biti opremljeni širim spektrom preciznih podataka o stanju naše planete.
Direktorka ESA programa za posmatranje Zemlje, Simoneta Čeli, rekla je: „Odluka Vlade Ujedinjenog Kraljevstva da učestvuje u programu EU Copernicus bila je od suštinskog značaja za obezbeđivanje završetka misija proširenja Copernicus Sentinel. Ove misije su ključne za rešavanje politike EU i nedostataka u potrebama korisnika Copernicus i da proširi trenutne mogućnosti Copernicus svemirske komponente.“
Misija Copernicus Antropogenog praćenja ugljen-dioksida (CO2M) biće prva od misija proširenja Sentinel koja će biti pokrenuta. Sazvežđe uključuje ukupno tri satelita, CO2M-A i CO2M-B koji su trenutno u razvoju i CO2M-C čija će implementacija biti započeta 2025. CO2M sateliti će kružiti oko Zemlje u orbitama koje su sinhrone na Suncu, na visini od 735 km. .
Glavni cilj CO2M je da nam pomogne da pratimo emitere gasova staklene bašte i transparentno procenimo koje su zemlje na putu da ispune ciljeve emisija postavljene Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Sateliti će posmatrati tri važna pokazatelja u borbi protiv klimatskih promena: emisije ugljen-dioksida, metana i azot-oksida iz ljudskih izvora.
Misija mikrotalasnog radiometra Copernicus Imaging (CIMR) će donosiocima odluka pružiti dokaze o promenama i uticaju u polarnim regionima — sa fokusom na Arktik.
Misija, koja se sastoji od konstelacije od dva satelita, sadrži najveći radiometar koji je razvila ESA da bi obezbedila merenja visoke rezolucije koncentracije morskog leda, temperature površine mora, saliniteta površine mora i snega. CIMR stavlja Arktik u globalni kontekst da podrži rešenja za ovaj krhki region i da se bori protiv efekata klimatskih promena širom sveta.
Pozicioniran u kvazipolarnim orbitama, A-satelit će pratiti skoro kružne, Sunčeve sinhrone orbite, omogućavajući naučnicima da pažljivo posmatraju promene tokom vremena u regionima prekrivenim ledom i morem.
Hiperspektralna misija za snimanje životne sredine Copernicus, ili CHIME, se razvija da podrži politike EU o upravljanju prirodnim resursima – na kraju pomaže u rešavanju globalnog pitanja bezbednosti hrane.
CHIME će nositi jedinstveni vidljivi do kratkotalasni infracrveni spektrometar koji će obezbediti rutinska hiperspektralna posmatranja za podršku novim i poboljšanim uslugama za održivo upravljanje poljoprivredom i biodiverzitetom, kao i karakterizaciju zemljišta.
CHIME se sastoji od konstelacije dva satelita, CHIME-A i CHIME-B, koji će kružiti oko Zemlje u Sunčevo sinhronoj orbiti na prosečnoj visini od 632 km, pokrivajući kopno širom sveta.
Misija Copernicus Polar Ice and Snov Topographi Altimeter (CRISTAL) pružiće potpunu sliku promena koje se dešavaju u nekim od najnegostoljubivijih regiona sveta.
Imaće – po prvi put – radarski visinomer sa dve frekvencije i mikrotalasni radiometar, koji će meriti i pratiti debljinu morskog leda, dubinu snega iznad i visine ledenog pokrivača.
Ovi podaci će podržati pomorske operacije u polarnim okeanima i doprineti boljem razumevanju klimatskih procesa. CRISTAL će takođe podržavati aplikacije koje se odnose na priobalne i unutrašnje vode, kao i pružanje posmatranja topografije okeana.
CRISTAL je nastavak ESA-ine CrioSat misije, ali se sastoji od dva identična satelita za altimetriju, A- i B-jedinica, što omogućava da se obezbedi kontinuitet merenja u narednoj deceniji.
Predstojeća misija Copernicus za praćenje temperature površine zemljišta, LSTM, poboljšaće održivu poljoprivrednu produktivnost u svetu sve veće nestašice vode i varijabilnosti.
Misija će nositi termalni infracrveni senzor visoke prostorno-vremenske rezolucije kako bi se obezbedila zapažanja temperature površine zemlje. Ovi podaci su ključni za razumevanje i reagovanje na klimatsku varijabilnost, upravljanje vodnim resursima za poljoprivrednu proizvodnju, predviđanje suša, kao i za rešavanje degradacije zemljišta.
LSTM misija će obezbediti korisne informacije za poboljšanje održive poljoprivredne produktivnosti i prilagođavanje klimatskoj varijabilnosti.
Misija se sastoji od konstelacije dva satelita, LSTM-A i LSTM-B. Sateliti će raditi u niskoj polarnoj orbiti sa kombinovanim dvodnevnim periodom ponovne posete na ekvatoru.
Kopernikus radarski sistem za posmatranje za Evropu u L-opsegu (ROSE-L) će obezbediti kontinuirano danonoćno praćenje Zemljinog kopna, okeana i leda u svim vremenskim uslovima i ponudiće česta posmatranja Zemljine površine u visokoj prostornoj rezoluciji.
ROSE-L, sadrži sazvežđe od dva satelita, koji će funkcionisati u Sunčevo sinhronoj orbiti na visini od 693 km i nosiće jedan instrument: ROSE-L Sinthetic Aperture Radar (SAR), dizajniran da obezbedi visoku rezoluciju, snimanje u svim vremenskim uslovima sa prostornom rezolucijom od 5–10 m. Radarska antena će biti najveća planarna antena koja se može razmestiti ikada napravljena i imaće impresivnih 40 kvadratnih metara.
ROSE-L će doneti mnoge prednosti, uključujući osnovne informacije o šumama i zemljištu, što će dovesti do poboljšanog praćenja kopnenog ciklusa ugljenika i obračuna ugljenika.
Misija će takođe u velikoj meri proširiti našu sposobnost praćenja sitnih pomeranja površine i pomoći u otkrivanju geohazarda. Automatski će mapirati uslove površinske vlage u zemljištu, pomažući u poboljšanju hidrologije i vremenske prognoze i podržava operativno praćenje morskog i kopnenog leda širom Arktika.
