Tokom svemirskih misija koje traju šest meseci ili duže, astronauti mogu doživeti gubitak kostiju koji je ekvivalentan dve decenije starenja. Godina oporavka u Zemljinoj gravitaciji obnavlja otprilike polovinu izgubljene snage kostiju, izvještavaju istraživači 30. juna u Scientific Reports.
Kosti su „živi organ“, kaže Li Gejbel, naučnik za vežbanje sa Univerziteta u Kalgariju u Kanadi. „Oni su živi i aktivni, i stalno se prepravljaju.“ Ali bez gravitacije, kosti gube snagu.
Gabel i njene kolege pratile su 17 astronauta, 14 muškaraca i tri žene prosečne starosti 47 godina, koji su u svemiru proveli od četiri do sedam meseci. Tim je koristio perifernu kvantitativnu kompjuterizovanu tomografiju visoke rezolucije, ili HR-pKCT, koja može da meri 3-D mikroarhitekturu kostiju na skali od 61 mikrona, finije od debljine ljudske kose, da bi prikazao strukturu kostiju tibije u potkolenici. i poluprečnik u donjem kraku. Tim je snimio ove slike u četiri vremenska perioda – pre svemirskog leta, kada su se astronauti vratili iz svemira, a zatim šest meseci i godinu dana kasnije – i koristio ih za izračunavanje jačine i gustine kostiju.
Astronauti u svemiru manje od šest meseci uspeli su da povrate snagu kostiju pre leta nakon godinu dana u Zemljinoj gravitaciji. Ali oni koji su duže bili u svemiru imali su trajni gubitak kostiju u potkolenicama, ili tibijama, što je ekvivalentno deceniji starenja. Njihove kosti donjih ruku, ili radijusi, nisu pokazali skoro nikakav gubitak, verovatno zato što ovo nisu kosti koje nose težinu, kaže Gabel.
Povećanje vežbi dizanja tegova u svemiru moglo bi da pomogne u ublažavanju gubitka kostiju, kaže Stiven Bojd, takođe naučnik iz Kalgarija. „Čitava gomila podupirača i greda koje se drže zajedno daju vašoj kosti ukupnu snagu“, kaže Bojd. „Ti podupirači ili grede su ono što gubimo u svemirskim letovima.“ Jednom kada ova mikroskopska tkiva nazvana trabekule nestanu, nije ih moguće ponovo izgraditi, ali moguće je ojačati one koje su preostale, kaže on. Istraživači su otkrili da je preostala kost zadebljana po povratku u Zemljinu gravitaciju.
„Sa dužim letovima u svemir, možemo očekivati veći gubitak kostiju i verovatno veći problem sa oporavkom“, kaže fiziolog Laurence Vico sa Univerziteta Saint-Etienne u Francuskoj, koji nije bio deo studije. To je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da bi buduća misija sa posadom na, recimo, Mars trajala najmanje dve godine. Ona dodaje da bi svemirske agencije trebalo da razmotre i druge mere za zaštitu zdravlja kostiju, kao što je ishrana, kako bi smanjile apsorpciju kostiju i povećale formiranje kostiju. „To je verovatno koktel protivmera koji ćemo morati da pronađemo“, kaže Vico.
Gabel, Bojd i njihove kolege se nadaju da će steći uvid u to kako boravak više od sedam meseci u svemiru utiče na kosti. Oni su deo planiranog NASA projekta za proučavanje efekata provedene godine u svemiru na tela. „Zaista se nadamo da će ljudi doći do maksimuma gubitka koštanog tkiva, da će prestati da gube kost nakon nekog vremena“, kaže Bojd.
