Uz žamor kosilice, pod vedrim plavim nebom, senegalski istraživači su započeli žetvu eksperimentalne domaće pšenice, što je najnoviji korak u višegodišnjim naporima da se smanje oslanjanje na uvoz.
Druga najkonzumiranija žitarica posle pirinča, pšenica je važna namirnica u zapadnoafričkoj naciji koja voli hleb.
Ali Senegal, kao i mnogi njegovi susedi, u potpunosti zavisi od inostranih zaliha.
Uvozi 800.000 metričkih tona žitarica godišnje.
Njegova tropska klima nije prirodno pogodna za pšenicu, ali domaća ispitivanja su u toku godinama.
Problemi u lancu snabdevanja, rastuće cene žitarica i inflacija izazvana ratom u Ukrajini dodali su hitnost naporima zemlje da postigne samodovoljnost.
Od kraja prošle nedelje, istraživači sa Senegalskog instituta za poljoprivredna istraživanja (ISRA), javnog istraživačkog instituta, žanju četiri sorte pšenice na oglednoj parceli u Sangalkamu, 35 kilometara (22 milje) od glavnog grada Dakara.
Tri od sorti su egipatske, a četvrtu je razvio institut.
Ona upravlja sa pet demonstracionih parcela – dve u blizini Dakara i tri u dolini reke Senegal – i testirala je stotine sorti pšenice, rekao je Amadu Tidijane Sal, jedan od istraživača, za AFP.
Mnogi su se pokazali nepodobnim.
Usev Sangalkam, jedan od nekoliko uspešnih eksperimenata instituta, posejan je početkom januara i sazreo je za tri meseca tokom hladne sezone u Senegalu.
Ministar poljoprivrede Ali Ngouille Ndiaie posetio je parcelu ranije ovog meseca.
Rekao je da je zatražio egipatsko seme prilikom posete toj severnoafričkoj zemlji za klimatsku konferenciju Ujedinjenih nacija COP27 u novembru.
„Imamo značajan potencijal“, rekao je ministar tokom posete, obećavajući da će vlada raditi sa privatnim sektorom na proširenju probnih parcela.
On je priznao da nedostatak adekvatne vode za navodnjavanje predstavlja značajan izazov.
Nisu svi uvereni da se pšenica može uzgajati u velikim razmerama u Senegalu.
Amadu Gaje, predsednik Nacionalne federacije pekara Senegala, koji predstavlja oko 2.500 pekara širom zemlje, rekao je za AFP da bi više voleo da vidi resurse namenjene proizvodnji lokalnih žitarica kao što su proso, kukuruz i sirak.
