Seme morskih borova pamti temperature koje su doživele tokom ranog razvoja, zadržavajući sećanja najmanje dve godine nakon klijanja. Ovo otkriće potiče od tima istraživača sa INRAE, CEA, FCBA, Univerziteta u Orleanu, Univerziteta u Perpinjanu i Univerziteta u Lisabonu. Epigenetska priroda ovog pamćenja ukazuje na to da su ekološka iskustva semena imala uticaj na ekspresiju gena, bez menjanja DNK sekvenci.
Njihovo istraživanje je identifikovalo 10 gena koji su ključni za razvoj stabala, odgovore na stres i adaptaciju. Naučni rad objavljen u časopisu Plant Physiology sugeriše da drveće može biti programirano veoma rano u razvoju da se prilagodi promenama temperature i drugim okolinskim faktorima, omogućavajući im da se uspešnije nose sa varijacijama uslova tokom svog života.
Predviđanja klimatskih promena ukazuju na značajan porast globalnih temperatura, što će dovesti do češćih i ozbiljnijih toplotnih talasa i suša. Sa tim u vidu, razumevanje kako morski bor reaguje na temperaturne uslove tokom embrionalnog razvoja postaje ključno za očuvanje ovih šuma.
Istraživači su otkrili da temperatura tokom formiranja embriona morskog bora utiče na biološke i biohemijske procese, čije posledice traju najmanje tri godine nakon nicanja. Ovo ukazuje na epigenetski mehanizam, gde temperaturni uslovi tokom embrionalnog razvoja mogu izmeniti ekspresiju gena bez direktnih promena u DNK sekvencama.
Daljim istraživanjem uvideli su da se epigenetske promene mogu preneti tokom ćelijske deobe, što ih čini potencijalno reverzibilnim. Kako bi bolje razumeli ove procese, istraživači su proizveli klonove embriona morskog bora izložene različitim temperaturama, što im je omogućilo detaljnu analizu genetskog materijala.
Analize su pokazale postojanje hiljada oznaka metilacije DNK koje su bile direktno povezane sa temperaturom tokom sazrevanja embriona. Ovi nalazi ukazuju na to da epigenetska sećanja na temperaturne uslove tokom embrionalnog razvoja mogu uticati na postembrionalni razvoj, posebno kod dugovečnih biljaka poput drveća.
Ova studija naglašava važnost epigenetskih modifikacija u prilagođavanju drveća na stresore poput toplotnih udara i promenljivih uslova životne sredine. Upravljanje šumama bi trebalo da iskoristi ove mehanizme za održivo očuvanje genetskih resursa šuma u svetlu globalnih klimatskih promena.
