Ljudi jedu previše šećera, a istraživanja sve više sugerišu da to ne utiče samo na metabolizam, već i na percepciju ukusa. Istraživački tim Matijasa Alenija na Univerzitetu Umea otkrio je da prekomerna konzumacija šećera izaziva povećanu želju za mastima kod muva.
Njihova nedavna studija, objavljena u časopisu Cell Reports, otkriva fascinantnu vezu: unos masti i šećera utiču jedan na drugog. Dok je studija sprovedena na voćnim mušicama, moguće je da slični mehanizmi postoje i kod ljudi.
„Previše šećera smanjuje želju za slatkim, ali povećava unos masti, i obrnuto. Ovo osigurava da muve dobijaju dovoljno šećera i masti kao hranljivih materija“, objašnjava Matijas Alenijus, profesor na Odseku za molekularnu biologiju.
Ranije je tim otkrio da čak i neznatno povećanje šećera u ishrani podstiče creva mušica da u cirkulaciju otpusti hormon koji se zove Jež. Ovo smanjuje reakciju šećera u ćelijama ukusa, što dovodi do toga da se muve odlučuju za ne-slatku hranu. Njihova najnovija studija otkriva da jež ne samo da ublažava želju za šećerom, već i podstiče želju za mastima.
Praćenje signala koji pokreće želju za više masti dovelo je istraživače do centralnog regulatora masti koji se nalazi i kod miševa i kod muva: leptina, poznatog kao Upd2 kod muva. Kako se masno tkivo povećava kod muva, oslobađa se Upd2, potiskujući percepciju ukusa masti dok pojačava želju za slatkom. Dakle, interakcija između unosa masti i šećera je međusobno regulisana signalima Hedgehog i Upd2.
„To je natezanje između šećera i masti — a ne ograničavanje ukupnih kalorija, kao što bismo voleli. Verovatno, ljudi imaju slične mehanizme kompenzacije kao i muve, što znači da više volimo da imamo masti koliko i šećera. Amerikanac Za kolač od sira se obično kaže da je najbolji način da podstaknemo želju da jedemo“, kaže Matijas Alenijus.
„Mi ljudi doživljavamo mast kao ukus, i ostaje da se vidi da li se ovi nalazi istraživanja odnose i na nas. Hrana za razmišljanje u daljim istraživanjima.“
