Jedan od najozloglašenijih događaja masovnog izumiranja u moderno doba dogodio se na vrhu brda u priobalnom Ekvadoru 1980-ih. Devedeset vrsta biljaka poznatih nigde drugde na Zemlji – mnoge od njih su nove u nauci i još nisu dobile ime – izumrlo je kada su poslednje oblačne šume u lancu Centinela iskrčene za poljoprivredu. Upozoravajuća priča o Centineli je dugo bila pokretačka snaga u borbi za spas svetskih prašuma. Ali da li se to zaista dogodilo?
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Prirodne biljke, međunarodni tim botaničara otkriva da se to, zaista, nije dogodilo. Istraživači – koji su proveli godine pretražujući muzeje prirodne istorije, baze podataka o biodiverzitetu i obronke Centinele – nisu pronašli dokaz o bilo kakvom izumiranju, ali obilje dokaza da Centinelina flora živi u raštrkanim preostalim fragmentima obalnih šuma Ekvadora.
„To je čudo“, rekao je glavni autor Doson Vajt, postdoktorski istraživač na Odeljenju za organizmsku i evolucionu biologiju na Harvardu. „Mnoge biljke Centinele su još uvek na ivici izumiranja, ali su na sreću izveštaji o njihovoj smrti bili preuveličani. Još uvek ima vremena da ih spasemo i preokrenemo ovu priču.“
Studija je otkrila da je jedan od razloga zašto su raniji istraživači preuveličali verovatnoću izumiranja u Centineli bio činjenica da su ti istraživači prikupljali obilje novih i neopisanih vrsta, sa ograničenim informacijama o tome koje biljne vrste rastu gde u najraznovrsnijim šumama na svetu. U decenijama od tada, te rane kolekcije su obezbedile više od 50 novih vrsta.
Takođe, kako su botaničari počeli da prikupljaju sve više, a prirodnjački muzeji digitalizovali svoje primerke, biljke za koje se ranije smatralo da su izumrle u Centineli pojavile su se na drugim lokacijama u Južnoj Americi, dok je druge premestio na licu mesta od strane tima. Od 90 vrsta za koje se prvobitno pretpostavljalo da su izumrle, samo jedna još nije ponovo otkrivena ili potvrđeno da raste na drugom mestu.
„Razumevanje koje biljke rastu u datoj andskoj šumi oblaka je monumentalan zadatak jer ćete nesumnjivo pronaći nove vrste“, rekao je Vajt.
„Ono što naša istraga ističe jeste da su potrebne decenije rada stručnjaka za taksonomiju da bi se opisale nove vrste u takvim šumama. I tek kada budemo imali imena za ove vrste koja su zatim zabeležena u našim naučnim mrežama, možemo početi da razumemo gde još ove biljke rastu. i njihov rizik od izumiranja“.
Ekvador, iako mali, je neverovatno raznovrstan, nudeći dobru ilustraciju koliko je naučnicima izazovno da prate i štite tropski biodiverzitet. Sadrži više od 20.000 biljnih vrsta, od kojih 4.000 ne postoji nigde drugde na Zemlji, stotinama nema imena, a nijedna nije u potpunosti mapirana. S obzirom na ove izazove, studija naglašava vitalnu ulogu herbarijskih kolekcija.
„Herbaria nam daje fundamentalno ‘šta’ i ‘gde’ biljnog biodiverziteta“, rekao je koautor Huan Gevara, Universidad de Las Americas u Kitu. „Oni su ono što je omogućilo da se reši ova misterija. Oni su osnova svega što znamo o tome kojim biljkama preti izumiranje.“
Autori su takođe otkrili da su Centineline šume otpornije nego što se prvobitno mislilo. Nedavni terenski radovi otkrili su brojne fragmente prvobitne šume koji su ranije bili zanemareni zbog malih veličina i udaljenih lokacija. Tim je otkrio da ovi ostaci veličine poštarine, često manji od jednog hektara, sadrže mnoge vrste za koje se smatra da su izumrle – uključujući Gasteranthus ektinctus, divlje cveće nazvano po sopstvenom izumiranju koje je tim ponovo otkrio 2021.
„Tokom poslednje dve godine ispitali smo desetak fragmenata u regionu“, rekao je koautor Andrea Fernandez sa Univerziteta Northvestern i Botaničke bašte Čikaga. „Ona su mala ostrva izgubljena u moru plantaža, ali su i dalje puna zapanjujućih biljaka.“
Ne samo da su istraživači bili iznenađeni kada su otkrili da je veliki deo stare flore Centinela netaknut, već su bili dvostruko iznenađeni kada su otkrili i obilje novih i ranije neopisanih biljaka. Tokom proteklih pet godina, istraživači su opisali ili otkrili osam novih vrsta u rasponu veličine od minijaturnog divljeg cveća do visokih krošnji.
„Jedno od naših najzapanjujućih otkrića je potpuno nova vrsta krošnje u porodici Cotton“, rekao je Fernandez.
„To je jedno od najviših stabala na koje smo naišli, ali je izuzetno retko; moglo bi da ima samo 15 jedinki živih u Centineli. Sada je aktivno na meti lokalnih drvoseča, tako da žurimo da opišemo ovu novu vrstu drveta i pokrenemo njeno seme u botaničkim baštama“.
Nekada je dobila širok položaj zbog svoje sumorne prošlosti, Centinela sada vrvi od naučnika koji u njenim desetkovanim šumama vide obilje mogućnosti za istraživanje i očuvanje. U Ekvadoru, botaničke bašte stvaraju kolekcije najređih, najugroženijih biljaka u regionu, dok zaštitari sakupljaju seme za buduće napore pošumljavanja i traže dugoročna rešenja kako bi ostali fragmenti ostali na mestu.
Na globalnom nivou, vaskrsenje u Centineli inspirisalo je pokretanje nove inicijative za očuvanje od strane kompanije za snimanje Zemlje Planet Labs, koja obećava da će podstaći projekte očuvanja visokokvalitetnim satelitskim snimcima.
Iako nova studija ispravlja rekord o jednom masovnom izumiranju, ne dovodi u sumnju krizu biodiverziteta koja je u toku širom sveta. Prema Crvenoj listi IUCN-a, više od 45.000 vrsta na Zemlji trenutno je ugroženo izumiranjem, uključujući skoro polovinu svih vodozemaca, trećinu svih korala i četvrtinu svih sisara. Naučnici u botaničkoj bašti Kju sastavili su listu od više od 800 biljnih vrsta za koje se pretpostavlja da su do danas izumrle.
„Biljke u priobalnom Ekvadoru i mnogim drugim teško pogođenim mestima u tropima pronalaze način da se zadrže u poslednjim ćoškovima i pukotinama“, rekao je koautor Najdžel Pitman iz Fildovog prirodnjačkog muzeja. „Oni neće dugo preživeti pod tim uslovima, ali još uvek imamo vremena da reagujemo pre nego što zauvek nestanu.
