Novo australijsko istraživanje koje koristi satelitske snimke za praćenje lokacije kolonija carskih pingvina na istočnom Antarktiku, pokazuje da se ptice bore da se prilagode brzim promenama u svom okruženju.
Istraživač morskih ptica Australijskog antarktičkog odeljenja, dr Barbara Vineke, rekla je da su carski pingvini skoro milion godina reagovali na promene u njihovom omiljenom staništu za razmnožavanje, antarktičkoj zoni brzog leda, seleći se na nove lokacije ako njihovo izabrano područje postane neprikladno.
Ali nedavni neblagovremeni gubitak njihovog staništa brzog leda i rekordno nizak obim morskog leda 2022. i 2023. doveo je do neuspeha razmnožavanja u nekim kolonijama. Naučnici strahuju da bi ovi nedavni događaji mogli najaviti brzo pogoršanje ledenih uslova, na koje pingvini imaju ograničen kapacitet i vreme da se prilagode.
„Carskim pingvinima je potreban stabilan brzi led oko 10 meseci godišnje, da bi se uspešno razmnožavali i uzgajali svoje piliće“, rekao je dr Vineke.
„Ako se njihova platforma za uzgoj raspadne pre početka decembra, kada pilići još uvek imaju svoje perje, verovatno će svi nestati. Ako se raspadne pre kraja decembra, pilići bez vodootpornog perja će uginuti.“
Kao dugovečne morske ptice, dr Vineke je rekao da se carski pingvini mogu nositi sa ometajućim događajima, pod uslovom da se ne dešavaju često.
„Iako mogu da se presele u nova područja za razmnožavanje, oni imaju ograničen potencijal da se prilagode ubrzanim promenama životne sredine i kraćoj sezoni brzog leda, jer ne mogu skratiti vreme koje je pilićima potrebno da rastu i razvijaju se“, rekla je ona.
Dr Vienecke, naučnik za morski led dr Jan Lieser i stručnjaci za morske ptice dr Julie McInnes i Jonathon Barrington, koristili su satelitske snimke Sentinel-2 Evropske svemirske agencije (ESA) da pogledaju promjene u staništu za razmnožavanje i uslovima leda između 2018. 2023. Istraživanje je objavljeno u Endangered Species Research.
„Satelitski snimci su veoma koristan način za određivanje lokalne i regionalne varijabilnosti u staništu brzog leda“, rekao je dr Lizer. „Iz ovoga možemo proceniti prilagodljivost carskih pingvina na brze promene i uticaje promene staništa na uspeh razmnožavanja.“
Tim je pregledao satelitske snimke koji su pokrivali 6000 km istočne obale Antarktika između septembra i decembra svake godine – vremena za uzgoj pilića i pucnjave. Tim je svake godine ručno beležio lokacije kolonija i udaljenosti između kolonija i najbliže ivice brzog leda.
Odrasli treba da budu dovoljno blizu ivice brzog leda da bi pristupili otvorenoj vodi za hranjenje. Ali previše blizu ugrožava uspeh razmnožavanja ako se led raspadne pre nego što pilići budu u stanju da prežive na moru.
„Trinaest od 27 kolonija koje smo proučavali širom istočnog Antarktika izloženo je riziku od smanjenog ili potpunog neuspeha razmnožavanja, zbog gubitka staništa, a devet od ovih 13 kolonija je doživelo smanjen ili potpuni neuspeh razmnožavanja najmanje jednom tokom šest godina studije“, Dr Vienecke je rekao.
Jedna kolonija je potpuno nestala, ali su se pojedinci možda pridružili drugim kolonijama u regionu. Neke kolonije su se preselile u nove vrste staništa, uključujući ledene police i ledene jezike, ali na ove oblasti mogu negativno uticati događaji teljenja ledenog brega koji menjaju lokalne uslove.
Prethodne studije modeliranja populacije predviđaju da bi 65% kolonija carskih pingvina moglo postati ‘kvazi-izumrlo’ (osuđeno na izumiranje) do 2050. Međutim, dr Vineke je rekao da je neverovatna varijabilnost u lokacijama kolonija, u odnosu na morski led, otežavala model kretanja stanovništva.
Ona je rekla da nova studija pokazuje da su satelitski snimci srednje i visoke rezolucije koristan alat za godišnje praćenje kolonija carskih pingvina i staništa brzog leda, širom Antarktika, pored zemaljskih i vazdušnih prebrojavanja.
„Stalno praćenje na celom Antarktiku je od suštinskog značaja za kvantifikaciju uticaja promene uslova brzog leda na carske pingvine i kumulativnih uticaja drugih pretnji kao što je bolest“, rekao je dr Vineke. „Satelitski snimci nam omogućavaju da svake godine identifikujemo lokacije kolonija carskih pingvina i procenimo lokalne uslove životne sredine, što je ključno za razumevanje posledica za pojedinačne kolonije.
„Ovu analizu slike treba uraditi u kombinaciji sa kopnenim i vazdušnim prebrojavanjem pingvina unutar kolonija, gde je to moguće, kako bi se procenile promene u lokalnoj populaciji.