Ponekad se čini da veštačka inteligencija pomaže, ali korist je zapravo placebo efekat – ljudi imaju bolje rezultate jednostavno zato što očekuju da to rade – prema novom istraživanju sa Univerziteta Aalto. Studija takođe pokazuje koliko je teško poljuljati poverenje ljudi u mogućnosti AI sistema.
U ovoj studiji, učesnici su imali zadatak sa jednostavnom vežbom prepoznavanja slova. Zadatak su obavili jednom sami, a jednom navodno uz pomoć AI sistema. Polovini učesnika je rečeno da je sistem pouzdan i da će poboljšati njihov učinak, a drugoj polovini da je nepouzdan i da će pogoršati njihov učinak.
Nalazi su objavljeni u Zborniku radova CHI konferencije o ljudskim faktorima u računarskim sistemima.
„U stvari, nijedan sistem veštačke inteligencije nikada nije postojao. Učesnici su bili navođeni da veruju da im sistem veštačke inteligencije pomaže, dok je u stvarnosti ono što je lažna AI radila bilo potpuno nasumično“, objašnjava doktorski istraživač Agnes Kloft.
Učesnici su morali da uparuju slova koja su se pojavljivala na ekranu različitom brzinom. Iznenađujuće, obe grupe su vežbu izvele efikasnije – brže i pažljivije – kada su verovali da je uključena veštačka inteligencija.
„Ono što smo otkrili je da ljudi imaju izuzetno visoka očekivanja od ovih sistema i ne možemo od njih da napravimo propast od veštačke inteligencije jednostavno tako što ćemo im reći da program ne funkcioniše“, kaže docent Robin Velš.
Nakon početnih eksperimenata, istraživači su sproveli onlajn studiju replikacije koja je dala slične rezultate. Takođe su uveli kvalitativnu komponentu, pozivajući učesnike da opišu svoja očekivanja od nastupa sa AI. Većina je imala pozitivan pogled na AI i, iznenađujuće, čak i skeptični ljudi su i dalje imali pozitivna očekivanja u vezi sa njegovim učinkom.
Nalazi predstavljaju problem za metode koje se generalno koriste za procenu sistema veštačke inteligencije u nastajanju. „Ovo je velika spoznaja koja dolazi iz naše studije – da je teško proceniti programe koji obećavaju da će vam pomoći zbog ovog placebo efekta“, kaže Velš.
Dok moćne tehnologije poput velikih jezičkih modela nesumnjivo pojednostavljuju određene zadatke, suptilne razlike između verzija mogu biti pojačane ili maskirane placebo efektom — a to se efikasno koristi kroz marketing.
Rezultati takođe predstavljaju značajan izazov za istraživanje interakcije čoveka i računara, pošto bi očekivanja uticala na ishod ukoliko se ne koriste placebo kontrolne studije.
„Ovi rezultati sugerišu da su mnoge studije na terenu možda bile iskrivljene u korist AI sistema“, zaključuje Velš.
