Količina šećera u ishrani i primena litijuma utiču na životni vek voćne mušice Drosophila melanogaster. Važno je napomenuti da se litijumu pripisuje aktivnost slična insulinu jer stimuliše protein kinazu B/Akt i potiskuje aktivnost kinaze glikogen sintaze-3 (GSK-3). Međutim, njegova interakcija sa šećerom u ishrani je uglavnom ostala neistražena.
U novoj studiji, istraživači Katharina Jans, Kai Luersen, Jakob von Frieling, Thomas Roeder i Gerald Rimbach sa Univerziteta u Kilu istraživali su efekte suplementacije litijuma na poznate parametre osetljive na litijum kod voćnih mušica, kao što su životni vek, sastav tela, GSK-3 fosforilacija i transkriptom, dok variraju koncentraciju šećera u ishrani.
Istraživački rad „Saharoza u ishrani određuje regulatornu aktivnost litijuma na ekspresiju gena i životni vek kod Drosophila melanogaster“, objavljen je u časopisu Starenje.
„Na osnovu ovog predloženog preklapanja bioaktivnosti dijetetskog šećera i litijuma u ženki voćne mušice, odlučili smo da istražimo stepen ovih sličnosti i da li zajednički mehanizam leži u njihovom korenu.“
Za sve ove parametre, istraživači su primetili da je na efikasnost litijuma značajno uticao sadržaj saharoze u ishrani. Sve u svemu, otkrili su da je litijum najefikasniji u produžavanju dugovečnosti i promeni sastava tela kada se doda ishrani sa niskim sadržajem saharoze.
Sekvenciranje RNK celog tela otkrilo je izuzetno sličan transkripcioni odgovor kada se ili poveća saharoza u ishrani sa 1% na 10% ili doda 1 mM LiCl ishrani sa 1% saharoze, koju karakteriše značajno preklapanje od skoro 500 različito eksprimiranih gena.
„Stoga, snabdevanje šećerom u ishrani se predlaže kao ključni faktor u razumevanju bioaktivnosti litijuma, što bi moglo biti relevantno za njegove terapeutske primene.
