Sadnja drveća na pogrešnim mestima zapravo može da doprinese globalnom zagrevanju, rekli su naučnici u utorak, ali nova mapa identifikuje najbolje lokacije za obnavljanje šuma i hlađenje planete.
Drveće apsorbuje ugljen-dioksid, a obnavljanje područja degradiranih šuma ili sadnja mladica za povećanje šumskog pokrivača jedno je od oruđa u borbi protiv klimatskih promena.
Ali u nekim slučajevima, više drveća znači da se manje sunčeve svetlosti odbija od površine zemlje i više toplote apsorbuje planeta, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.
„Postoje mesta na kojima vraćanje drveća dovodi do negativnih klimatskih rezultata“, rekla je za AFP Suzan Kuk-Paton, jedan od koautora studije.
Naučnici su već shvatili da je obnavljanje pokrivača drveća dovelo do promena u albedu – količini sunčevog zračenja koja se odbijala od površine planete – ali nisu imali alate da to objasne, rekla je ona.
Koristeći nove mape, istraživači su po prvi put mogli da razmotre efekat hlađenja drveća i zagrevanje izazvano smanjenim albedom.
Otkrili su da projekti koji nisu uračunali albedo u jednačinu precenjuju klimatsku korist od dodatnih stabala za između 20 i 80 procenata.
Ali mape takođe pružaju alate koji pomažu kreatorima politike da identifikuju gde je najbolje usmeriti oskudne resurse za maksimalan uticaj na klimu, rekao je Cook-Patton, viši naučnik za obnovu šuma u The Nature Conservanci.
„I dalje postoji mnogo mesta na kojima je obnavljanje pokrivača drveća odlična ideja za klimatske promene. Samo pokušavamo da pomognemo ljudima da pronađu ta mesta“, rekla je ona.
Povraćaj investicije
Albedo je najviši u zaleđenim oblastima sveta, a čisti sneg i led sa visokim nivoom albeda odražavaju i do 90 odsto sunčeve energije.
To je jedan od glavnih rashladnih agenasa na Zemlji, zajedno sa kopnom i okeanima koji apsorbuju višak toplote i emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu.
Mnoge zemlje su obećale da će zasaditi milijarde drveća kao bedem protiv globalnog zagrevanja, ali svi napori ne donose podjednako za planetu, pokazala je ova studija.
Vlažna, tropska okruženja poput basena Amazona i Konga mogu se pohvaliti velikim skladištenjem ugljenika i malim promenama albeda, što ih čini idealnim lokacijama za obnavljanje šumskog pokrivača.
Suprotno je bilo u umerenim travnjacima i savanama, rekao je Cook-Patton.
Čak su i projekti na najboljim lokacijama verovatno isporučivali 20 odsto manje hlađenja nego što je procenjeno kada su promene albeda uzete u obzir, rekla je ona.
Ali ona je naglasila da je obnavljanje šuma donelo neosporne koristi za ljude i planetu, kao što je podrška ekosistemima i obezbeđivanje čistog vazduha i vode, među mnogima.
„Zaista ne želimo da naš rad bude kritika pokreta na veliko“, rekla je ona.
„(Ali) ne možemo svuda da postavimo drveće. Nemamo dovoljno novca, vremena, resursa, ljudi ili sadnica.
„I tako se zaista radi o maksimalnom iskorištavanju ograničenih investicija i ostvarivanju najvećeg povrata klime po hektaru ulaganja“, dodala je ona.
