Nova analiza Hablovih podataka je potvrdila: previše je svetla u prostoru oko Sunčevog sistema.
Nema puno dodatnog svetla, da budemo sigurni. Samo suptilni, sablasni sjaj, blagi višak koji se ne može uračunati u popis svih objekata koji emituju svetlost.
Sve zvezde i galaksije koje okružuju Sunčev sistem – i zodijačka svetlost, odnosno prašina na ravni Sunčevog sistema – nijedna od njih ne može objasniti ono što astronomi sada nazivaju „svetlost duhova“.
Nakon analize 200.000 Hubble slika i hiljadu merenja u projektu pod nazivom SKISURF, međunarodna saradnja je sigurna da je višak svetlosti stvaran.
Štaviše, oni to ne mogu sasvim objasniti. Mogućnosti postoje, ali nijedna nije potvrđena. U svakom slučaju ne još.
Najverovatnije objašnjenje? Komponenta prašine u Sunčevom sistemu koju još nismo direktno detektovali: sitne čestice prašine i leda iz populacije kometa koje putuju ka unutra iz tamnih delova Sunčevog sistema, reflektujući sunčevu svetlost i stvarajući difuzni, globalni sjaj.
Ovaj izvor bi nam bio malo bliži od dodatne svetlosti koju je otkrila svemirska sonda Nev Horizons, koja je pronašla optički višak svetlosti u prostoru iza Plutona, izvan Sunčevog sistema.
„Ako je naša analiza tačna, postoji još jedna komponenta prašine između nas i udaljenosti na kojoj je Nev Horizons vršio merenja. To znači da je ovo neka vrsta dodatne svetlosti koja dolazi iz našeg Sunčevog sistema“, kaže astronom Tim Karleton sa Univerziteta Arizona State.
„Pošto je naše merenje preostale svetlosti veće od Nev Horizonsa, mislimo da je to lokalni fenomen koji nije daleko izvan Sunčevog sistema. To može biti novi element u sadržaju Sunčevog sistema koji je pretpostavljen, ali ne kvantitativno. mereno do sada“.
Mnogo je zaista svetlih stvari koje plutaju Univerzumom: planete, zvezde, galaksije, čak i gas i prašina. I generalno, svetle stvari su stvari koje želimo da pogledamo. Dakle, otkrivanje ambijentalnog svetla u međuplanetarnom, međuzvezdanom i međugalaktičkom prostoru – je nezgodna stvar.
Međutim, kada pogledamo, ponekad otkrijemo da stvari nisu onakve kakve očekujemo da budu.
Na primer, nešto što ne možemo da objasnimo u galaktičkom centru je proizvodnja svetlosti visoke energije. Voiager I pronašao je višak sjaja povezan sa vodonikom na granici Sunčevog sistema. Tu je detekcija Nev Horizons. Stvari izgledaju čudno sjajne tamo.
Svrha SKISURF-a je bila da u potpunosti okarakteriše sjaj neba.
„Više od 95 odsto fotona na slikama iz Hablove arhive dolazi sa udaljenosti manjih od 3 milijarde milja od Zemlje. Od ranih dana Habla, većina korisnika Habla je odbacila ove fotone na nebu, jer su zainteresovani za slabe diskretne objekte na Hubbleovim slikama, kao što su zvezde i galaksije“, kaže astronom i veteran Habla Rogier Vindhorst sa Univerziteta Arizona State.
„Ali ovi fotoni na nebu sadrže važne informacije koje se mogu izdvojiti zahvaljujući Hablovoj jedinstvenoj sposobnosti da meri slabe nivoe osvetljenosti sa velikom preciznošću tokom svoje tri decenije života.
U tri odvojena rada, istraživači su pretražili Hablovu arhivu u potrazi za znakovima slabih galaksija koje smo možda propustili i kvantifikovali svetlost koju bi trebalo da emituju objekti za koje se zna da sijaju.
Tim koji je tražio skrivene galaksije utvrdio je da nije propušteno dovoljno galaksija da bi se uračunalo dodatno svetlo.
Rezultujući višak bio je, kažu naučnici, ekvivalentan stalnom sjaju koji emituje 10 svitaca preko celog neba.
Ovo možda ne izgleda mnogo, ali dovoljno je da znamo da nam nešto nedostaje. I važno je. Naučnici sve više pronalaze načine da vide svetlost između zvezda. Ako postoji lokalni višak, moramo da znamo za to, jer bi to moglo da iskrivi naše razumevanje udaljenijih sablasnih sjaja.
I, naravno, postoji uticaj koji bi mogao imati na naše razumevanje Sunčevog sistema i načina na koji je sastavljen.
„Kada pogledamo u noćno nebo, možemo mnogo naučiti o Zemljinoj atmosferi. Habl je u svemiru“, kaže astronom Rozalija O’Brajen sa Univerziteta Arizona.
„Kada pogledamo to noćno nebo, možemo naučiti mnogo o tome šta se dešava u našoj galaksiji, našem Sunčevom sistemu i na velikim skalama kao čitav Univerzum.
