Nova studija Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu (IIASA) pokazuje da trendovi rodne ravnopravnosti moraju biti u centru planiranja strategija za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Ako žene nemaju jednako pravo na donošenje odluka, finansijske resurse i obrazovanje, društva će imati smanjenu sposobnost da pronađu i sprovedu efikasna rešenja – od tehničkih mera, poput navodnjavanja i rotacije useva, do dugoročnih društvenih i ekonomskih transformacija.
Studija, objavljena u časopisu Nature Climate Change, istražuje različite scenarije razvoja i upozorava da ignorisanje rodne ravnopravnosti može imati visoku cenu. Autori naglašavaju da pristup obrazovanju, radnim mestima i finansijskim uslugama igra ključnu ulogu u efikasnom odgovoru na klimatske promene.
„Veza između rodne ravnopravnosti i klimatske akcije ranije je bila prepoznata, ali često zanemarena u glavnim istraživanjima o klimatskim promenama, posebno u kontekstu ublažavanja efekata klimatskih promena,“ kaže Marina Andrijević, vodeća autorka studije i istraživačica u IIASA programu za životnu sredinu. „Omogućavanje ženama jednakih prilika u donošenju odluka i zapošljavanju, posebno u visoko obrazovanim sektorima, može značajno ubrzati prelazak na održivu energetsku budućnost.“
Pomak sa fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije može imati različite efekte na muškarce i žene. Tradicionalno, industrije poput rudarstva uglja uglavnom zapošljavaju muškarce, dok žene često rade neplaćene ili neformalne poslove u sektoru podrške. Prelazak na obnovljive izvore energije može biti prilika da se ova neravnoteža ispravi, omogućavajući veću rodnu inkluzivnost u radnoj snazi i ravnomerniju raspodelu poslova u domaćinstvu.
„Naša istraživanja pokazuju da kada žene nemaju pristup obrazovanju, ekonomskim resursima i političkom odlučivanju, cela društva postaju manje otporna na krize, uključujući klimatske promene,“ dodaje Andrijević. „Istražujući različite moguće scenarije budućnosti, pokazujemo kako društveni napredak igra ključnu ulogu u jačanju otpornosti na klimatske rizike.“
Studija takođe naglašava kako rodne razlike oblikuju specifične izazove u prilagođavanju klimatskim promenama. Na primer, žene su često izloženije određenim zdravstvenim rizicima zbog suša i nedostatka vode, dok su muškarci podložniji posledicama ekstremnih vremenskih prilika, kao što su poplave i toplotni stres na radu.
Rodna neravnopravnost dodatno otežava prilagođavanje – žene u mnogim društvima imaju ograničen pristup resursima poput zemlje, kredita i tehnologije, što smanjuje njihovu sposobnost da se nose s klimatskim krizama. Istovremeno, muškarci se češće suočavaju s ekonomskim pritiscima u sektorima pogođenim klimatskim promenama, što može dovesti do većih stopa depresije i samoubistava u ruralnim područjima.
Autori ističu da je razumevanje ovih međusobnih odnosa ključno za oblikovanje politika koje će omogućiti efikasniju borbu protiv klimatskih promena.
„Ako želimo da shvatimo koliko su društva sposobna da odgovore na klimatske izazove, moramo proučiti i kako se razvijaju društvene strukture, uključujući napredak ka rodnoj ravnopravnosti,“ naglašava Andrijević. „Naša studija pokazuje da budućnost može ići u dva pravca – ka većoj pravičnosti i otpornosti, ili ka produbljivanju nejednakosti i ranjivosti.“
Ova istraživanja pružaju jasnu poruku: integracija rodne ravnopravnosti u klimatske strategije nije samo pitanje društvene pravde, već i ključni faktor uspeha u borbi protiv globalnog zagrevanja.
