Upotreba pilula antidepresiva postala je sinonim za poboljšanje mentalnog zdravlja, ublažavanje anksioznosti i promenu nivoa energije i ponašanja. Na njih se u velikoj meri oslanja pri lečenju depresije i opšteg anksioznog poremećaja.
U poslednjih 20 godina, evropske nacije su videle stope potrošnje antidepresiva više nego udvostručene. U senci pandemije COVID-19, očekuje se da će ove stope samo rasti, posebno kada se ima u vidu dostupnost i potreba za ovim lekovima.
Međutim, mnogi ljudi verovatno nisu svesni skrivenih i možda iznenađujućih ekoloških troškova povezanih sa upotrebom antidepresiva. Sve veća upotreba antidepresiva dovela je do paralelnog porasta njihovog prisustva u našim ekosistemima.
Kao razvojni toksikolog koji proučava uticaj našeg delovanja na vodeni svet, istražujem uticaj antidepresiva na ribe. Identifikovanje i karakterizacija potencijalne štete za ribe izložene ovim neuroaktivnim jedinjenjima je od najveće važnosti za zaštitu biodiverziteta naših vodenih ekosistema.
Naša tela ne razgrađuju u potpunosti svaku pilulu koju uzmemo i nusproizvodi koji se oslobađaju iz našeg tela često su jednako aktivni kao i originalni lek.
Naši toaleti nose ove neuroaktivne sastojke koji utiču na nervni sistem u našu otpadnu vodu. Uprkos najboljim pokušajima da se oni leče, ne mogu se sve komponente antidepresiva ukloniti iz naše kanalizacije. Aktivni nusproizvodi antidepresiva koje izbacuje naša tela mogu preživeti tretman otpadnih voda i na kraju ući u naše ekosisteme.
Dakle, prečišćene komunalne otpadne vode ispuštaju se u naše ekosisteme, koje sadrže ostatke antidepresiva koje ljudi konzumiraju.
Antidepresivi se danas nakupljaju u našim vodenim tokovima. Oni se znatno sporije kvare nego što ih mi dopunjavamo, a globalna lista rezultata pokazuje da su dostigli rekordne nivoe.
Istraživanja su otkrila neuroaktivna jedinjenja antidepresiva u jetri, mozgu i reproduktivnim organima različitih vrsta riba.
Ove pilule nude ljudima ravnotežu i odlaganje tako što menjaju nivoe neurotransmitera. Ovo su signalni molekuli u našim telima koji orkestriraju kretanje i regulišu način na koji naša tela obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Uprkos očiglednim razlikama između ljudi i riba, osnove naše fiziologije i neuronskih mreža dele sličnosti. Nije iznenađujuće da antidepresivi utiču na ribe na mnogo načina, a dokazi sugerišu da su njihovi uticaji specifični za životni stadijum svake ribe.
Istraživanja su otkrila da današnji nivoi antidepresiva u životnoj sredini mogu promeniti ponašanje riba. Promene u ponašanju riba su značajne jer njihova sposobnost da nabavljaju hranu, traže sklonište i razmnožavaju se zahtevaju nijansirane pokrete. Čak i mala promena u delikatnoj ravnoteži između energije dobijene iz hrane i one potrebne za njeno dobijanje može imati ogroman uticaj.
Osim ponašanja riba, antidepresivi menjaju sisteme neophodne za opstanak vrsta. Na primer, antidepresivi koji ciljaju na serotonin mogu uticati na kvalitet i obilje ribljih jaja i sperme. Oni mogu promeniti hormone koji usmeravaju razvoj i funkciju reproduktivnog tkiva.
Moje istraživanje o Efeksoru (venlafaksinu), visoko propisanom antidepresivu koji menja nivoe serotonina i norepinefrina, otkrilo je da ovaj lek ima sposobnost da utiče na razvoj mozga riba. Čini se da su najizraženije promene u istim sistemima na koje antidepresiv cilja kod ljudi.
Rano izlaganje antidepresivima može ostaviti dugotrajne utiske na razvoj riba. Antidepresivi kao što je Prozac (fluoksetin) mogu uticati na to kako ribe proizvode kortizol — hormon stresa koji nam omogućava da reagujemo na teška vremena u životu. Štaviše, pokazalo se da ovi lekovi u nekoliko navrata utiču na rast ribe, verovatno smanjujući sposobnost manjih riba da prežive u divljini.
Iako je nejasno da li antidepresivi eksplicitno dovode do smanjenog preživljavanja riba ili ne, studije su otkrile da su antidepresivi, posebno na trenutnim nivoima životne sredine, dovoljni da utiču na to kako ribe rade i funkcionišu.
Viši nivoi samo doprinose ovim efektima. Nedavno su medicinski stručnjaci sugerisali da, uprkos očiglednim prednostima antidepresiva, ove pilule mogu biti prepisane. Ovo je zabrinjavajuće, posebno imajući u vidu potencijal zavisnosti nekoliko uobičajeno propisivanih antidepresiva.
Dok se čini da su antidepresivi postali prvi odgovor za lečenje depresije (i drugih stanja), neki stručnjaci iz psihijatrije i farmaceutski istraživači su tvrdili da su terapija i promene načina života dovoljne za borbu protiv većine manjih i umerenih iteracija bolesti.
Ako upotreba antidepresiva nastavi da raste, ovi nivoi bi mogli dostići kritične granice, ne samo za ribe, već i za druge životinje i ljude. I nažalost, ovo može doći po cenu ekosistema – cena koju čovečanstvo ne može sebi da priušti.