Dečaci su dobri u matematici, devojčice ne toliko? Studija sa Univerziteta u Cirihu analizirala je društvene mehanizme koji doprinose rodnom jazu u matematičkom samopouzdanju. Dok se čini da poređenja sa vršnjacima igraju ključnu ulogu za dečake, subjektivne ocene devojčica su verovatnije zasnovane na objektivnom učinku.
Istraživanja su pokazala da u zapadnim društvima prosečna srednjoškolka ima manje poverenja u svoje matematičke sposobnosti od prosečnog dečaka istog uzrasta. Istovremeno, nije pronađena značajna razlika između uspeha devojčica i dečaka u matematici. Ovaj fenomen se često predstavlja kao da devojčice nisu dovoljno sigurne u svoje sposobnosti ili da dečaci mogu biti previše samouvereni.
Ovaj jaz u matematičkom samopouzdanju ima dalekosežne posledice: samopoimanje kompetencije utiče na izbore u obrazovanju i zanimanju, a mladi ljudi biraju univerzitetske predmete i karijere za koje veruju da su talentovani. Kao rezultat toga, žene su nedovoljno zastupljene u STEM (nauka, tehnologija, inženjering) , matematika) predmeti na univerzitetskom nivou iu visoko plaćenim STEM karijerama.
Studija sa Univerziteta u Cirihu (UZH) fokusira se na prethodno zanemaren aspekt jaza u matematičkom poverenju: ulogu odnosa sa vršnjacima. Studija je objavljena u časopisu European Society.
„Naročito u adolescenciji, vršnjaci su primarna društvena referenca za individualni razvoj. Vršnjački procesi koji funkcionišu kroz mreže prijateljstva određuju širok spektar individualnih ishoda“, rekla je glavni autor studije Izabel Raabe sa Odeljenja za sociologiju na UZH. Studija je analizirala podatke od 8.812 pojedinaca u 358 učionica u longitudinalnoj analizi društvenih mreža.
Kao što se i očekivalo, glavni prediktor matematičkog samopouzdanja su pojedinačne ocene iz matematike. Dok su devojčice svoje ocene – manje-više direktno – prevodile u samoprocenu, dečaci sa ispodprosečnim ocenama su ipak verovali da su dobri u matematici.
„Uopšteno govoreći, čini se da su dečaci osetljiviji na društvene procese u svojoj samopercepciji – oni se više upoređuju sa drugima radi validacije, a zatim u skladu sa tim prilagođavaju svoje samopouzdanje“, objašnjava Raabe.
„Kada su se suočili sa samoprocenom devojčica u međurodnim prijateljstvima, njihovo matematičko samopouzdanje je bilo niže. Samoprocena vršnjaka bila je manje relevantna za samopouzdanje devojčica u matematici. Činilo se da je njihova subjektivna procena više vođena objektivnim učinkom.
Rodni stereotipi nisu imali negativne društvene posledice ni za dečake ni za devojčice. „Otkrili smo da je poverenje u matematiku često povezano sa boljom društvenom integracijom, kako u istopolnim, tako iu međuspolnim prijateljstvima“, rekao je Raabe. Dakle, nije bilo dokaza o štetnim normama vršnjaka koje su pritiskale devojčice da potcene svoje matematičke veštine.
Rezultati studije sugerišu da su matematičke veštine važnije dečacima, koji svoju samoprocenu prilagođavaju u vršnjačkim procesima, dok se čini da matematičko samopouzdanje nije društveno relevantno za devojčice.
