Dati primaocima transplantirane jetre živog donora infuziju imunih ćelija dobijenih od njihovog donora nedelju dana pre transplantacije je izvodljivo, bezbedno – i može dovesti do toga da se primaoci uspešno odviknu od imunosupresivnih lekova bez odbacivanja presađenog organa.
Rezultati kliničkog ispitivanja u ranoj fazi naučnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, izvešteni u Science Translational Medicine, ukazuju na put koji može poštedeti primaoce transplantacije organa od ozbiljnih neželjenih efekata dugotrajne upotrebe imunosupresiva, koji mogu uključivati rak, dijabetes, otkazivanje bubrega i podložnost infekcijama.
„Ovi rezultati ispitivanja su veoma ohrabrujući“, rekao je stariji autor dr Angus V. Thomson, dr, dr sc, ugledni profesor imunologije i hirurgije u Pittu i član Instituta za transplantaciju Thomas E. Starzl.
„Trenutno vidimo preliminarne dokaze da ova intervencija modifikuje imuni odgovor primaoca na takav način da bismo mogli bezbedno da smanjimo – ili čak povučemo – imunosupresiju. Bila bi značajna usluga za zajednicu transplantacija ako bi pacijenti više ne zavise na neodređeno vreme od imunosupresiva.“
Pošto se jetra regeneriše, ljudi su u mogućnosti da doniraju deo svoje jetre nekom drugom kome je potrebna. I deo jetre koji je ostao u davaocu i deo koji je dat primaocu ponovo izrastaju u jetru pune veličine. Ovo se zove transplantacija jetre živog donora ili LDLT.
U ispitivanju faze 1, Thomson je, u saradnji sa Abhinav Humarom, MD, kliničkim direktorom Instituta za transplantaciju Starzl i šefom Odeljenja za transplantaciju u UPMC, i ostatkom istraživačkog tima, upisao 15 pacijenata koji su trebali da dobiju LDLT takođe treba da primi infuziju imunih ćelija donatora i uporedi ih sa 40 pacijenata sa LDLT koji nisu primili infuziju.
Nekoliko nedelja pre operacije, istraživački tim je uzeo krv od donatora za pacijente u ispitivanju i izdvojio monocite, vrstu belih krvnih zrnaca. Zatim su indukovali monocite da naprave regulatorne dendritičke ćelije (DCregs) – tip imune ćelije koja pomaže ostatku imunog sistema da razlikuje strane osvajače koji moraju biti eliminisani iz delova tela koje treba ostaviti na miru.
Nedelju dana pre transplantacije, novonapravljeni DCregovi su ubrizgani pacijentima primaocima. Transplantacija se zatim odvijala normalno i pacijentima su davani imunosupresivni lekovi baš kao što bi i da nisu primili DCregs.
Glavni cilj suđenja je bio da se utvrdi izvodljivost i bezbednost. Nije bilo bezbednosnih razlika između pacijenata koji su primali DCreg infuziju i pacijenata sa standardnom nege. Štaviše, bilo je izvodljivo dodati DCreg infuziju kliničkom toku rada dok se transplantacija još uvek vrši na vreme.
Ali istraživači su otišli korak dalje i proverili da li postoje razlike u imunološkoj aktivnosti između dve grupe pacijenata. Godinu dana nakon transplantacije, otkrili su da su pacijenti koji su primili DCreg infuziju takođe imali smanjenje drugih imunih ćelija koje bi signalizirale negativnu reakciju na transplantiranu jetru. U studijama na životinjama ovo smanjenje je omogućilo istraživačima da uspešno odviknu životinje od imunosupresiva.
Zanimljivo je da su transplantirani DCregovi postojali kod pacijenata koji su primali samo nekoliko dana. Ali tokom tog vremena, uspeli su da proizvedu sitne čestice zvane egzozomi koji omogućavaju ćelijama da komuniciraju prenoseći poruke iz jedne ćelije u drugu, utičući na različita ćelijska ponašanja.
„Verujemo da ovi egzozomi dobijeni od donatora preventivno uslovljavaju potencijalnog primaoca LDLT da vidi ćelije donora kao bezbedne“, rekao je Thomson. „Godinu dana nakon transplantacije, kliničari će tada odrediti koji pacijenti mogu da počnu da smanjuju terapiju imunosupresivima. Tada će vreme pokazati da li naš pristup funkcioniše.“
Tomson i tim nastavljaju da prate učesnike ispitivanja i planiraju da prijave više rezultata za oko godinu dana.
