Istraživači sa Medicinske škole Ikan na planini Sinai osmislili su terapiju regenerativne medicine kako bi ubrzali popravku dijabetičkih rana. Koristeći sitne čestice masti napunjene genetskim uputstvima za smirivanje upale, pokazalo se da tretman cilja ćelije koje izazivaju probleme i smanjuje oticanje i štetne molekule u mišjim modelima oštećene kože.
Detalji o njihovim nalazima objavljeni su u radu pod naslovom „Ubrzavanje zarastanja dijabetičkih rana formulacijom lipidnih nanočestica-mRNA koja čisti ROS“ u onlajn izdanju časopisu PNAS od 20. maja.
Rane od dijabetesa, često otporne na konvencionalne tretmane, predstavljaju ozbiljne zdravstvene rizike za milione ljudi širom sveta. Imunske ćelije poznate kao makrofagi, koje bi trebalo da pomognu, na kraju izazivaju upalu. Ova upala šteti drugim ćelijama i otežava pravilno i brzo zarastanje rane.
Koristeći lipidne nanočestice (LNP) napunjene RNK koja kodira IL-4, signalni protein od ćelije do ćelije poznat kao citokin, terapija je ciljala na disfunkcionalne makrofage dok istovremeno smanjuje upalu i „reaktivne vrste kiseonika“ (ROS) u dijabetičkim ranama.
ROS molekuli se prirodno proizvode u telu tokom različitih metaboličkih procesa i igraju ulogu u ćelijskoj signalizaciji i imunim odgovorima. Međutim, prekomerna proizvodnja ROS može dovesti do oksidativnog stresa, uzrokujući oštećenje ćelija, proteina i DNK. Ovaj stres je povezan sa raznim bolestima i stanjima, uključujući upale i starenje.
„U pretkliničkim modelima, u osnovi smo pokazali sposobnost terapije da reprogramira proinflamatorne makrofage u reparativne, što dovodi do poboljšanih ishoda zarastanja rana“, kaže dr Jidžou Dong, odgovarajući autor studije, profesor imunologije i imunoterapije, i član Icahn Genomics Institute i Marc and Jennifer Lipschultz Precision Immunologi Institute na Icahn Mount Sinai.
„Disfunkcionalni makrofagi pokreću dijabetičke rane koje ne zaceljuju, ali možemo ih reprogramirati da zaustavimo oštećenje i umesto toga pomognemo procesu zarastanja. Cilj nam je da promovišemo brže i efikasnije zatvaranje rana reprogramiranjem ovih ćelija i modulacijom inflamatornog okruženja.“
Ranije ove godine, u povezanoj studiji, dr Dong i kolege su izvestili o lipidnim nanočesticama koje su poboljšale tkivni inženjering i aktivnost regeneracije adipoznih matičnih ćelija za lečenje dijabetičkih rana (Nature Communications).
Iako su rezultati trenutne studije ohrabrujući, istraživači naglašavaju potrebu za rigoroznim randomizovanim kontrolisanim kliničkim ispitivanjem kako bi se potvrdila bezbednost i efikasnost kod ljudi.
„Naš krajnji cilj je da prevedemo ove nalaze u opipljive prednosti za pacijente sa dijabetesom. Uz dalje istraživanje i validaciju, ova RNA-LNP terapija bi potencijalno mogla da revolucioniše lečenje dijabetičkih rana sa jednom lako skalabilnom primenom relativno jeftinog terapeutskog agensa“, kaže dr Dong.
„Studija takođe sugeriše potencijal da RNA-LNP terapeutici budu generalno dizajnirani da reprogramiraju makrofage koji izazivaju bolesti u organizmu, pošto su proinflamatorni makrofagi uključeni u širok spektar bolesti.“
