Podzemne vode su vitalni resurs, održava biljke i ekosisteme, osigurava poljoprivrednu proizvodnju i služi kao ključna komponenta zaliha vode za piće. Međutim, klimatske promene i antropogeni pritisci mogu ugroziti dostupnost podzemnih voda, posebno u jugozapadnoj Evropi.
U radu objavljenom u Communications Earth & Environment, ovu pretnju je procenio međunarodni istraživački tim koji koordinira Helmholc centar za istraživanje životne sredine (UFZ) koristeći višedekadne podatke iz više od 12.000 bunara podzemnih voda u Portugalu, Španiji, Francuskoj i Italiji. Iznenađujući nalaz: Nivoi podzemnih voda ne opadaju svuda kao što se veruje, već prvenstveno u polusušnim regionima sa intenzivnom poljoprivredom i čestim sušama.
Pad se takođe primećuje u umerenim regionima povezanim sa velikim urbanim područjima. Autori zaključuju da se, uz odgovarajuću praksu upravljanja, podzemne vode mogu koristiti održivo.
„Rasšireno je uverenje da nivoi podzemnih voda kontinuirano opadaju svuda u jugozapadnoj Evropi. Međutim, pažljivije ispitivanje podataka otkriva da je situacija složenija“, kaže hidrolog UFZ dr Seifeddin Jomaa, odgovarajući autor studije. Podaci od 1960. do 2020. godine otkrili su da je 68% ispitanih bunara pokazalo stabilan nivo u poslednje tri decenije, 20% bunara je pokazalo porast nivoa podzemnih voda, dok je samo 12% pokazalo pad.
„Da bi se izbegle generalizacije, potrebno je diferencirano i detaljno razmatranje lokalnih sistema podzemnih voda“, kaže Jomaa.
Stabilni nivoi podzemnih voda se prvenstveno nalaze u umerenim regionima sa visokim padavinama tokom cele godine, kao što je severna Francuska.
„U ovim regionima visoke stope punjenja održavaju nivoe podzemnih voda skoro stabilnim“, kaže Rafael Čaves Garsija Silva, prvi autor i takođe hidrolog u UFZ. U drugim oblastima, poput donjeg sliva reke Po u blizini Ravene, nivoi podzemnih voda čak rastu zbog prirodnih i antropogenih faktora i slijeganja zemljišta, što zahteva odvod površinskih voda i pumpanje podzemnih voda da bi se sprečile poplave.
U polusušnim regionima, međutim, postoji mnogo mesta, kao što su Tarbes u Francuskoj i Medina del Kampo u Španiji, gde nivoi podzemnih voda opadaju decenijama. Ovo je delimično zbog smanjenih padavina i povišenih temperatura izazvanih klimatskim promenama. Intenzivna poljoprivreda je takođe značajan faktor.
„Ove četiri mediteranske zemlje odgovorne su za veliki deo proizvodnje voća, povrća i žitarica u EU, pri čemu podzemne vode obezbeđuju 30-50% navodnjavanja“, kaže Jomaa.
Čak i u umerenim regionima, tim je pronašao bunare sa opadajućim nivoom podzemne vode. Uzrok je blizina gradova i industrije. Od 1960-ih, na primer, nivoi podzemnih voda u metropolitanskim oblastima gradova kao što su Lion, Nica, Modena i Bordo su u opadanju.
U Bordou, devetom po veličini gradu u Francuskoj, visoka potrošnja podzemne vode pripisuje se povećanju kućne upotrebe. Popularna francuska turistička destinacija, Bezije, doživela je značajan pad nivoa podzemnih voda zbog povećane ekstrakcije za snabdevanje pijaćom vodom za letnje turiste.
Dok opadanje podzemnih voda u urbanim i industrijskim oblastima nije lako zaustaviti, istraživači su pronašli efikasne pristupe upravljanja u polusušnim, poljoprivrednim regionima, koji dovode do oporavka nivoa podzemnih voda, kao što se vidi u La Mancha Oriental u Španiji. Sve do 1990-ih, nivoi podzemnih voda su opadali zbog prekomernog navodnjavanja.
„Kao rezultat toga, delovi reke Jukar su prvi put ikada presušili 1994. godine. Ovaj dramatičan događaj podstakao je poljoprivrednike da stvore udruženje korisnika vode koje je imalo za cilj da zaustavi pad nivoa podzemnih voda kombinacijom praćenja, daljinske detekcije i individualni planovi korišćenja vode su efektivno preokrenuli trendove nivoa podzemnih voda u regionu“, kaže koautor J. Haime Gomez-Hernandez, hidrogeolog sa Tehničkog univerziteta u Valensiji.
U kontekstu klimatskih promena, jugozapadna Evropa može da pruži lekcije za upravljanje podzemnim vodama u Nemačkoj i drugim regionima širom sveta, posebno pošto se potražnja za podzemnim vodama povećava i punjenje vodonosnika pati zbog klimatskih promena.
„Nemačka bi mogla imati koristi od iskustva stečenog u jugozapadnoj Evropi, kako se podzemne vode mogu optimalno koristiti, koje metode navodnjavanja su efikasnije, kako pojačavamo angažovanje zainteresovanih strana i koje greške treba izbegavati u budućnosti“, kaže Jomaa. Jedno je jasno: Nemačkoj je potreban anticipativni pristup održivom korišćenju podzemnih voda.
