Rak jajnika, koji se često dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi, predstavlja značajne izazove u lečenju zbog brzog razvoja otpornosti na konvencionalne terapije. Uprkos agresivnom lečenju, stope recidiva ostaju visoke, što zahteva inovativne pristupe za efikasno upravljanje ovom bolešću. Inhibitori poli-adenozin riboze polimeraze (PARP) pojavili su se kao opcija lečenja, ciljajući specifične mehanizme popravke DNK u ćelijama raka. Ipak, njihova upotreba je često ograničena toksičnošću i pojavom otpornosti na lekove.
Nova studija koju su vodili istraživači iz Moffitt Cancer Center uvodi pristup adaptivnoj terapiji koji bi mogao optimizirati terapiju održavanja PARP inhibitora, nudeći personalizovaniju i potencijalno manje toksičnu opciju lečenja za pacijente. Njihov rad je predstavljen kao naslovni članak izdanja Cell Systems od 19. juna.
PARP inhibitori su ciljana terapija koja blokira protein koji pomaže u popravljanju oštećene DNK. Ovo može sprečiti ćelije raka da se poprave nakon što su oštećene hemoterapijom, što dovodi do smrti ćelija raka. Međutim, tradicionalne metode doziranja administriranja maksimalne tolerisane doze često dovode do ozbiljnih neželjenih efekata i smanjenja doze, kompromitujući efikasnost lečenja.
Moffitt istraživači su koristili matematičko modeliranje i in vitro eksperimente da uporede strategije adaptivnog doziranja. Razvili su model za testiranje različitih adaptivnih rasporeda i otkrili da je modulacija doze zasnovana na odgovoru tumora bolja od preskakanja doza.
„Adaptivna terapija prilagođava tretman dinamici tumora, omogućavajući nam da prilagodimo nivoe leka tako da odgovaraju specifičnim karakteristikama bolesti pacijenta“, rekao je dr Aleksandar Anderson, autor studije i predsednik Odeljenja za integrisanu matematičku onkologiju u Moffittu. „Naši nalazi sugerišu da modulacija, umesto preskakanja doza, može prepoloviti količinu leka koji se koristi uz održavanje njegove efikasnosti. Ovaj pristup smanjuje toksičnost i potencijalno može odložiti razvoj rezistencije.“
Tim je sproveo vremensku mikroskopiju da bi posmatrao populacije ćelija raka jajnika pod različitim rasporedima lečenja. Njihov model je otkrio da kontinuirana modulacija doze efikasno upravlja tumorom koristeći znatno manje lekova nego tradicionalne metode. Eksperimenti in vivo su potvrdili ove rezultate, demonstrirajući praktičnu održivost adaptivnog pristupa. Iako su rezultati obećavajući, istraživanje nastavlja da potvrđuje i usavršava strategije adaptivne terapije.
„Kao matematički modelar, ovaj projekat mi je pružio jedinstvenu priliku da sprovedem sopstvene in vitro eksperimente kako bih kalibrirao i testirao svoje modele. Ne samo da je ovo bilo zabavno i korisno iskustvo, već mi je pokazalo i moć bliskog integrisanja teorije i eksperimente“, rekao je dr Maksimilijan Strobl, glavni autor koji je vodio ovaj rad dok je bio na doktoratu i postdoku u Moffittu. „Verujem da će takav iterativni i interdisciplinarni pristup biti presudan u razvoju efikasnijih načina za planiranje lečenja raka.“
