Nepoznato područje u podnožju Južnih Pirineja u Španiji pruža uvid u slabo poznat period istorije neandertalaca, nudeći tragove koji bi mogli pomoći arheolozima da otkriju misteriju njihovog pada, prema istraživanju Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU).
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Archaeological Science.
Abric Pizarro je jedno od samo nekoliko lokacija širom sveta koje datira od pre 100.000 do 65.000 godina tokom perioda zvanog MIS 4. Istraživači su prikupili stotine hiljada artefakata, uključujući kameno oruđe, životinjske kosti i druge dokaze, pružajući značajne podatke o neandertalcu način života u to vreme – uglavnom nepoznat u ljudskoj istoriji do sada.
Nalazi otkrivaju da su neandertalci bili u stanju da se prilagode svom okruženju, izazivajući reputaciju arhaičnih ljudi kao sporih pećinskih ljudi i bacajući svetlo na njihov opstanak i veštine lova.
Vodeći autor i arheolog ANU, dr Sofija Samper Karo, rekla je da nalazi pokazuju da su neandertalci znali najbolje načine da iskoriste to područje i teritoriju i da su bili otporni na oštre klimatske uslove.
„Naša iznenađujuća otkrića u Abric Pizaro-u pokazuju koliko su neandertalci bili prilagodljivi. Kosti životinja koje smo pronašli ukazuju na to da su uspešno eksploatisali okolnu faunu, lovili jelene, konje i bizone, ali i jeli slatkovodne kornjače i zečeve, što implicira stepen planiranje koje se retko razmatra za neandertalce“, rekla je ona.
Prema istraživačima, ovi novi uvidi osporavaju široko rasprostranjena verovanja da su neandertalci lovili samo velike životinje, kao što su konji i nosorogi.
„Preko kostiju koje nalazimo, na kojima se vide tragovi posekotina, imamo direktan dokaz da su neandertalci bili sposobni da love male životinje“, rekao je dr Samper Karo.
„Kosti na ovom lokalitetu su veoma dobro očuvane i možemo videti tragove kako su neandertalci obrađivali i klali ove životinje.
„Naša analiza kamenih artefakata takođe pokazuje varijabilnost u vrsti proizvedenih alata, što ukazuje na sposobnost neandertalaca da iskoriste raspoložive resurse u toj oblasti.
Rasvetljavanje ovog ključnog prelaznog perioda pomaže arheolozima da se približe rešavanju misterije koja decenijama muči istraživače: šta je dovelo do izumiranja neandertalaca?
Prema istraživačima, pronalaženje lokacija kao što je Abric Pizarro, iz ovog specifičnog i ne dobro zabeleženog perioda, daje informacije o tome kako su neandertalci živeli kada savremeni ljudi još nisu bili u tom području i pokazuje da su napredovali.
„Jedinstvena lokacija u Abrik Pizaru daje uvid u ponašanje neandertalaca u predelu kojim su lutali stotinama hiljada godina“, rekao je dr Samper Karo.
„Neandertalci su nestali pre oko 40.000 godina. Odjednom, mi savremeni ljudi se pojavljujemo u ovom regionu Pirineja, a neandertalci nestaju. Ali pre toga, neandertalci su živeli u Evropi skoro 300.000 godina.
„Oni su jasno znali šta rade, poznavali su kraj i kako da prežive dugo.
„Ovo je jedna od najzanimljivijih stvari na ovoj lokaciji, imati ove jedinstvene informacije o tome kada su neandertalci bili sami i živeli u teškim uslovima i kako su napredovali pre nego što su se pojavili savremeni ljudi.
Zahvaljujući savremenim tehnikama iskopavanja, Abric Pizarro i druga obližnja nalazišta neandertalaca pružaju sitne podatke za razumevanje ponašanja neandertalaca.
„Mi 3D crtamo svaki pronađeni ostatak veći od jednog do dva centimetra. To usporava naš rad, a neke od ovih lokacija iskopavamo više od 20 godina, ali se to pretvara u jedinstveno precizno snimanje lokaliteta“, rekao je dr. rekao je Samper Carro.
„Zanima nas kako su različiti podaci povezani jedni sa drugima, od kamenog oruđa do kostiju i ognjišta. Ovo temeljnije iskopavanje daje arheolozima informacije o tome kako su neandertalci živeli i koliko su dugo bili na nekom području.
„Ne samo da nam pojedinačni materijali daju naznake, već i gde se tačno nalaze u odnosu na druge materijale na sajtu što nam pomaže da razumemo kako i kada su neandertalci posećivali ova mesta. Da li su se tamo naselili ili su samo prolazili?“
Istraživački tim uključivao je i naučnike sa Autonomnog univerziteta u Barseloni (CEPAP-UAB).
