Naučnici su pronašli novi rasadnik hobotnica u podmorskim planinama na obali Kostarike i potvrdili da je ranije otkriveni rasadnik u toj oblasti aktivan, čime se broj poznatih svetskih rasadnika hobotnica popeo na tri.
Neverovatni snimci pokazuju kako se bebe izlegu, majke koje štite svoje mlade od predatora, pa čak i potencijalno novu vrstu hobotnice.
18 međunarodnih naučnika na istraživačkom brodu Falkor Instituta za okean Schmidt svjedočilo je scenama od kojih zastaje dah putem podvodne kamere na vozilu na daljinsko upravljanje tokom nedavne ekspedicije.
„Otkriće novog aktivnog rasadnika hobotnica na više od 2.800 metara ispod površine mora u vodama Kostarike dokazuje da ima još mnogo toga da se nauči o našem okeanu“, kaže fizički okeanograf Jiotika Virmani sa Instituta za okean Šmit.
Neimenovani rasadnik izdanaka bio je u oblasti koja je istražena po prvi put, a hobotnice su pronađene oko niskotemperaturnih hidrotermalnih otvora na oko 7 °C.
Istraživači veruju da su primetili dojeće hobotnice koje bi mogle biti nova vrsta u rodu hobotnica Muusoctopus, koja nema kesice sa mastilom.
Ponašanje dubokomorskih hobotnica u mraku nije dobro shvaćeno, ali prethodna istraživanja su pokazala da jedna vrsta (Graneledone boreopacifica) legla oko 53 meseca. Iako je nova vrsta u rodu Muusoctopus, njena jaja su po veličini slična onima kod G. boreopacifica.
„Otkriće ovih niskotemperaturnih ventilacionih mesta je teško i može se naći samo sa podvodnim vozilima kao što je veoma sposoban ROV SuBastian Instituta za okean Šmit“, objašnjava Bet Orkat, geomikrobiolog iz Laboratorije Bigelov za nauku o okeanu.
Prvobitno otkriće rasadnika Dorado Outcrop izazvalo je veliku pometnju. Procenjuje se da je stotinu ženki hobotnice viđeno kako leže u blizini hidrotermalnih otvora na morskom dnu Tihog okeana kod Kostarike, što je prvi put da su naučnici ikada videli ženke hobotnice kako se okupljaju kako bi izlegle svoja jaja.
A 2018. godine potvrđeno je da Davidson Seamount kraj kalifornijske obale ima najveći dubokomorski rasadnik hobotnica ikada otkriven.
Ali embrioni u razvoju nisu primećeni u Dorado Outcrop-u, a istraživači su mislili da je ovo područje previše toplo da bi mogli da proizvedu održivo potomstvo.
Sada su njihove sumnje razriješene nakon što su naučnici imali neverovatnu priliku da vide kako se bebe izlegu.
Ekspedicija se tu nije zaustavila, a tim je istraživao i pet do sada nepoznatih podmorja u vodama Kostarike.
Neverovatan morski život se često može naći u blizini podmorja, plitkim predelima okruženim strmim padinama, koji vire iz morskog dna. Velike količine tečnosti kreću se ispod morskog dna između ovih ‘podvodnih planina’, što utiče na plime i oseke i hemijske tokove između Okeana i Zemlje.
Kostarikanska vlada zaštitila je neke od podmorja kraj svoje obale, ali druge, posebno one duž severozapadne ivice Tihog okeana, dobile su manje pažnje.
Ispostavilo se da ove podvodne planine vrve životom, sa stotinama životinja, od kojih su mnoge – poput čudne ribe tronošca na slici iznad – očekivale da budu nove vrste. Kao da su naučnici naišli na skrivenu riznicu biodiverziteta.
„Informacije, uzorci i slike su važni za Kostariku kako bi pokazala svoje bogatstvo i koristiće se za naučne studije i širenje“, kaže morski biolog Horhe Kortes sa Univerziteta Kostarike, „kako bismo podigli svest o tome šta imamo i zašto treba da ga zaštitimo“.
„Duboko more kod Kostarike je na ivici ljudske mašte, sa spektakularnim snimcima koje je sakupio ROV SuBastian o ribama stativama, mladuncima hobotnica i koralnim vrtovima“, kaže Virmani.
„Radujemo se što ćemo nastaviti da pomažemo svetu da svedoči i proučava čuda našeg neverovatnog okeana.