Nedavno je primećena retko viđena megausta ajkula (Megachasma pelagios) na pijaci u Zanzibaru, gde je prodavana nakon što je uhvaćena i ubijena. Ovo retko viđenje predstavlja tek šesti dokumentovani slučaj megauste na obali Afrike. Morski biolog Ret H. Benet iz Društva za zaštitu divljih životinja analizira značaj ovog otkrića.
Megausta ajkula je impresivna po svojoj veličini i rasprostranjenosti širom sveta. Njeno ime, „megamouth“, potiče od ogromnog usta koje zauzima polovinu njene glave. Ova vrsta ajkule prvi put je otkrivena 1976. godine kada se jedan primerak zapleo u sidreni lanac na Havajima. Od tada je dokumentovano manje od 280 megaustih ajkula širom sveta. Iako je megausta ajkula široko rasprostranjena, malo se zna o njoj.
Zvanično je zabeleženo da megausta može dostići dužinu od 7 metara, što je malo veće od velike bele ajkule (koja može dostići 6,4 m). Međutim, većina zabeleženih megaustih ajkula bile su manje od oko 5,5 metara, što je otprilike dužina tigraste ajkule ili visina odrasle žirafe.
Megausta je nežni div, bez oštrih, velikih zuba. Umesto toga, hrani se planktonom i filter hranilica je, što je čini jednom od samo tri poznate vrste filter hranilica među ajkulama. Megausta ajkule su retke, što sugerira da je verovatno usamljena vrsta.
Ovaj primerak megauste ajkule uhvaćen je u vodama Zanzibara i zatim izložen na plaži na ostrvu Pemba. Ajkula je prodavana za lokalne potrebe za oko 43.000 tanzanijskih šilinga (oko 17 američkih dolara).
Iako je bilo tužno videti fotografije mrtve ajkule na plaži, ovo otkriće ima važne implikacije. Ovo je bio tek šesti put da je megausta primećena na obali Afrike, proširujući poznate oblasti njene distribucije u svetskim okeanima.
Megausta ajkula je klasifikovana kao vrsta najmanje zabrinutosti na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode, što znači da se smatra da je njen broj daleko veći od 280 dokumentovanih slučajeva do danas. Ova vrsta, za sada, nije značajno pogođena ribolovom, što može biti posledica njenog korišćenja staništa koja nisu ciljana od strane ribarskih plovila.
Ovo otkriće ukazuje na potrebu daljeg istraživanja i praćenja megaustih ajkula kako bi se bolje razumela njihova ekologija i zaštitili njihovi vitalni habitat.
