Rešenja zasnovana na prirodi (NBS) mogu pomoći velikim izazovima, kao što su klimatske promene i bezbednost hrane, ali, kako stvari stoje, zajednice van Evrope nemaju koristi od ovih inovacija. Novo istraživanje sa Univerziteta u Sariju pokazalo je da se više od 60% NBS nalazi u Evropi, dok se u drugim regionima slabo koriste tehnologije.
Istraživanje je pokazalo da je 33% NBS ono što je poznato kao zelena rešenja. To može uključivati urbane zelene površine kao što su parkovi, zeleni krovovi i zeleni zidovi koji mogu da obezbede hlađenje i senku, apsorbuju kišu i poboljšaju kvalitet vazduha.
Značajan deo (31%) NBS čine hibridna rešenja. To može uključivati zelene krovove koji uključuju solarne panele ili sisteme za prikupljanje kišnice za hvatanje i korišćenje kišnice.
Profesor Prašant Kumar, direktor Globalnog centra za istraživanje čistog vazduha (GCARE) i odgovarajući autor studije, rekao je,
„Dobra vest je da smo pronašli mnoštvo dokaza o tome da je više zajednica uspešno usvojilo rešenja zasnovana na prirodi ne samo da se bave klimatskim promenama i opasnostima, već i društvenim pitanjima kao što su bezbednost vode i hrane. Ono što je veoma zabrinjavajuće je da smo otkrili nedostatak o dokazima vlasti ili organizacija koje ulažu u rešenja zasnovana na prirodi za ugrožene zajednice van Evrope“.
Tim iz GCARE-a analizirao je primenu više od 500 NBS studija slučaja iz celog sveta. Utvrdili su da je više od 88% njih podržano nacionalnim politikama, što je obezbedilo finansijsku održivost NBS.
Najčešća upotreba NBS bila je za rešavanje opasnosti od vode kao što su poplave i klizišta. Ovo je činilo 45% svih studija slučaja.
Drugi najčešći tip opasnosti kojim se bavi NBS su meteorološki/klimatološki hazardi poput toplotnih talasa i suša, koji su činili oko 30% studija slučaja. Oko 24% studija slučaja bilo je fokusirano na opasnosti po životnu sredinu kao što su degradacija zemljišta i zagađenje vazduha. Opasnosti od požara bile su najmanje česta vrsta opasnosti kojom se bavi NBS, čineći samo oko 1% studija slučaja.
Profesor Kumar je rekao: „Verujemo da se čak 68% studija slučaja koje smo analizirali bavi ciljevima održivosti UN-a za život na kopnu, klimatske akcije i čistu vodu. Zamislite kakav bi uticaj ove inovacije mogle imati ako bi bile primenjene u našim najugroženijim zajednicama .
„Zato verujemo da transfer znanja mora biti blizu vrha agende kako bismo svi mogli imati koristi od transformacionih koristi rešenja zasnovanih na prirodi.“
Studija je objavljena u časopisu Science of the Total Environment.
