Analiza u fokusu u The Lancet Hematology poziva na bolje razumevanje emisija gasova staklene bašte (GHG) kako bi se informisala efikasna i razborita zdravstvena praksa u hematološkoj nezi.
Autor analize je dr Stiven Hibs sa Volfson instituta za populaciono zdravlje, sa kolegama dr Stivenom Tomasom iz NHS službe za krv i transplantaciju i dr Endrjuom Hantelom sa Harvardske medicinske škole i Dana-Farber instituta za rak. Predlaže upotrebu metodologije procene životnog ciklusa (LCA) za rešavanje ekološki neodrživih praksi u hematologiji.
Procesi zdravstvene zaštite čine 5–6% emisija gasova staklene bašte (GHG). Dok su NHS i druge zdravstvene organizacije postavile ugljen-neutralne ciljeve, napredak ka ovim ciljevima zahteva jasno razumevanje izvora emisija i efikasne strategije ublažavanja.
Metodologija procene životnog ciklusa (LCA) kvantifikuje emisije GHG povezane sa procesom i uspešno se koristi u zdravstvenoj zaštiti, o čemu svedoči povlačenje anestetičkog gasa desflurana (sa 26 puta većom emisijom CO 2 ekvivalenta GHG od klinički sličnog sevoflurana ), i na široko rasprostranjeno prebacivanje u inhalatorima za astmu sa uređaja na pogon rastvarača na inhalatore suvog praha.
Zagovarajući upotrebu LCA za procenu hematološke prakse, Stiven Hibs i njegove kolege citiraju prethodni rad koji je koristio ovu metodologiju za određivanje ugljeničnog otiska za transfuziju crvenih krvnih zrnaca u Engleskoj.
Studija je pokazala da je svaka transfuzija proizvela ≈7,5 kg CO 2 ek (ekvivalentno vožnji od 40 km u automobilu na benzin) i identifikovala je rashladnu opremu, transport i plastične kese za krv kao najveće doprinose emisije.
Oni primećuju da su preduzeti i drugi LCA relevantni za hematologiju, uključujući decentralizovanu ambulantnu negu raka, emisije uobičajenih laboratorijskih testova i nekliničke profesionalne prakse kao što su međunarodne konferencije, ali uticaj mnogih hematoloških praksi na životnu sredinu ostaje neistražen.
Autor Stephen Hibbs je rekao: „Metodologija za procenu životnog ciklusa (LCA) je moćno sredstvo za razumevanje gde prakse zdravstvene zaštite stvaraju emisije ugljenika i sprovođenje efikasnih akcija“.
