Dnevno dremanje može pomoći u očuvanju zdravlja mozga usporavanjem brzine kojom se naš mozak smanjuje kako starimo, sugeriše nova studija koju su vodili istraživači sa UCL i Univerziteta Republike u Urugvaju.
Studija, objavljena u časopisu Sleep Health, analizirala je podatke ljudi od 40 do 69 godina i otkrila uzročnu vezu između uobičajenog dremanja i većeg ukupnog volumena mozga – markera dobrog zdravlja mozga povezanog sa manjim rizikom od demencije i drugih bolesti.
Viši autor dr Viktorija Garfild (MRC Jedinica za doživotno zdravlje i starenje na UCL) rekla je: „Naši nalazi sugerišu da za neke ljude kratko dnevno spavanje može biti deo slagalice koja bi mogla da pomogne u očuvanju zdravlja mozga dok mi ostariti.“
Prethodna istraživanja su pokazala da dremanje ima kognitivne prednosti, pri čemu su ljudi koji su kratko spavali imali bolje rezultate u kognitivnim testovima u satima nakon toga od kolega koji nisu spavali.
Nova studija imala je za cilj da utvrdi da li postoji uzročna veza između dnevnog dremanja i zdravlja mozga.
Koristeći tehniku koja se zove Mendelska randomizacija, oni su pogledali 97 isečaka DNK za koje se smatralo da određuju verovatnoću da ljudi uobičajeno dremaju. Oni su uporedili mere zdravlja mozga i kognicije ljudi koji su više genetski „programirani“ da spavaju sa kolegama koji nisu imali ove genetske varijante, koristeći podatke od 378.932 ljudi iz studije UK Biobank, i otkrili da su, generalno, ljudi unapred određeni da spavaju. imao veći ukupni volumen mozga.
Istraživački tim je procenio da je prosečna razlika u zapremini mozga između ljudi koji su programirani da redovno spavaju i onih koji to nisu bila ekvivalentna 2,6 do 6,5 godina starenja.
Ali istraživači nisu otkrili razliku u tome koliko dobro su oni koji su programirani da budu uobičajeni spavači imali učinak na tri druge mere zdravlja mozga i kognitivnih funkcija – volumen hipokampusa, vreme reakcije i vizuelna obrada.
Glavni autor i dr. Kandidat Valentina Paz (Univerzitet Republike (Urugvaj) i MRC Jedinica za doživotno zdravlje i starenje na UCL) rekla je: „Ovo je prva studija koja pokušava da razotkrije uzročnu vezu između uobičajenog dnevnog spavanja i kognitivnih i strukturalnih ishoda mozga. kod gena koji su postavljeni pri rođenju, Mendelska randomizacija izbegava zbunjujuće faktore koji se javljaju tokom života koji mogu uticati na povezanost između dremanja i zdravstvenih ishoda. Naša studija ukazuje na uzročnu vezu između uobičajenog dremanja i većeg ukupnog volumena mozga.“
Dr Garfild je dodao: „Nadam se da će studije poput ove koje pokazuju zdravstvene prednosti kratkih dremki pomoći da se smanji svaka stigma koja još uvek postoji oko dnevnog spavanja.
Genetske varijante koje utiču na našu verovatnoću da spavamo identifikovane su u ranijoj studiji koja je proučavala podatke od 452.633 učesnika UK Biobank. Studija, koju je vodio dr Hasan Dašti (Univerzitet Harvard i Opšta bolnica Masačusetsa), takođe autor nove studije, identifikovala je varijante na osnovu samoprijavljenog dremanja, a to je potkrepljeno objektivnim merenjima fizičke aktivnosti koje je zabeležio akcelerometar koji se nosi na zglobu.
U novoj studiji, istraživači su analizirali ishode zdravlja i spoznaje za ljude sa ovim genetskim varijantama, kao i nekoliko različitih podskupova ovih varijanti, prilagođenih da se izbegne potencijalna pristrasnost, na primer izbegavanje varijanti povezanih sa prekomernom pospanošću tokom dana.
Genetski podaci i skeniranje mozga magnetnom rezonancom (MRI) bili su dostupni za 35.080 pojedinaca uzetih iz većeg uzorka UK Biobank.
U pogledu ograničenja studije, autori su primetili da su svi učesnici bili belog evropskog porekla, tako da se nalazi možda neće odmah generalizovati na druge etničke grupe.
Iako istraživači nisu imali informacije o trajanju dremke, ranije studije sugerišu da spavanje od 30 minuta ili manje pruža najbolje kratkoročne kognitivne prednosti, a manje je verovatno da će dremanje ranije tokom dana poremetiti noćni san.
