Lista zdravstvenih prednosti koje dolaze zajedno sa redovnim vežbanjem možda je porasla sa novom studijom koja je otkrila vezu između ostanka aktivnosti i veličine delova mozga odgovornih za pamćenje i sposobnosti učenja.
Što je još bolje, vežba ne mora da bude preterano intenzivna ili produžena da bi imala efekte na jačanje mozga, kažu stručnjaci koji stoje iza studije. Tim je uključivao istraživače iz Pacifičkog instituta za neuronauku Brain Health Center (PBHC) u Zdravstvenom centru Providence Saint John i Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
Studija je proučavala skeniranje mozga magnetnom rezonancom (MRI) na 10.125 ljudi, otkrivajući da su oni koji su rekli da se redovno bave nekom vrstom fizičke aktivnosti – poput hodanja, trčanja ili sporta – imali veći volumen mozga u određenim oblastima.
Te oblasti su uključivale frontalni režanj „donošenja odluka“ i hipokampus – deo mozga koji je važan u načinu na koji se memorije čuvaju i rukuju njima. Studija je takođe izmerila ukupnu zapreminu sive materije svakog mozga, koja pomaže mozgu da obrađuje informacije, njegove vezivne bele materije.
„Otkrili smo da čak i umereni nivoi fizičke aktivnosti, poput preduzimanja manje od 4.000 koraka dnevno, mogu pozitivno uticati na zdravlje mozga“, kaže psihijatar i neuronaučnik Dejvid Meril iz PBHC-a.
„Ovo je mnogo manje od često predloženih 10.000 koraka, što ga čini dostižnijim ciljem za mnoge ljude.“
Iako zapremina mozga ne ukazuje automatski na poboljšanu funkcionalnost, često se uzima kao pošten pokazatelj promena u kognitivnim sposobnostima.
Ova studija ne ulazi u detalje u smislu kako se ova pojačanja mozga mogu manifestovati kod ljudi koji redovno vežbaju, ali znamo za šta su ovi regioni odgovorni, tako da bi pamćenje i učenje mogli biti poboljšani.
Postoje brojni razlozi zbog kojih redovna aktivnost može podstaći neurološke funkcije, uključujući način na koji vežbanje poboljšava protok krvi po telu (uključujući i mozak) i povećava nivoe određenih proteina koji održavaju neurone zdravim.
I ovo, naravno, postaje važnije što smo stariji, jer se povećava verovatnoća razvoja neurodegenerativnih bolesti. Smatra se da veći volumen mozga može pomoći da se odloži kognitivni pad koji dolazi zajedno sa stanjima kao što je Alchajmerova bolest, na primer.
Prethodne studije su takođe otkrile vezu između višeg nivoa aktivnosti i nižeg rizika od demencije. Oni nisu dovoljni da dokažu direktan uzrok i posledica, ali izgleda da ovde postoji neka vrsta veze.
Istraživači žele da se više uradi kako bi se podigla svest o prednostima vežbanja i nastavila sa vežbanjem u kasnijem životu. Čak i ako se ne osećate sposobnim da pređete 10.000 koraka dnevno, vaše telo i mozak i dalje imaju koristi od aktivnosti.
„Naše istraživanje podržava ranije studije koje pokazuju da je fizička aktivnost dobra za vaš mozak“, kaže radiolog Sajrus Radži sa Vašingtonskog univerziteta u Sent Luisu.
„Vežbanje ne samo da smanjuje rizik od demencije, već i pomaže u održavanju veličine mozga, što je ključno kako starimo.
