Odeća je previše vredna da bi se jednostavno odložila i spalila. Počevši od 2025. godine, korišćeni tekstil će se sakupljati i reciklirati širom EU. Hitno su potrebni poboljšani procesi reciklaže da bi se izašlo na kraj sa ogromnom količinom tekstila koji će se potom proizvoditi na efikasan i ekološki prihvatljiv način.
Reciklaža mešanog tekstila je teška — posebno ako sadrži elastan. TU Vien (Beč) je stoga razvio metode koje ne samo da detektuju elastin bolje i na ekološki prihvatljiviji način nego ranije, već ga takođe mogu razdvojiti na nežan način kako bi se u isto vreme povratila druga neoštećena vlakna. Ovde je ključno pronaći prave rastvarače.
„Mnogi materijali koje koristimo za proizvodnju odeće lako se mogu reciklirati kao čisti materijali—kao što su pamuk, poliester ili poliamid“, objašnjava Emanuel Bošmajer, koji trenutno radi na svojoj doktorskoj studiji na ovu temu na Institutu za hemiju, životnu sredinu i bionauku. inženjering na TU Beč. Studija je objavljena u časopisu Resursi, konzervacija i reciklaža.
„Ali elastan, čak i ako se meša samo u malim količinama, onemogućava recikliranje korišćenjem konvencionalnih metoda“, kaže Bošmajer. Elastan je toliko rastezljiv da se seckalice koje se obično koriste za usitnjavanje tekstila pre recikliranja ne mogu da se nose sa njim. Elastan dovodi do zaprljanja, začepljenja i nakupljanja u mašinama.
Prvi korak je pronalaženje pouzdane i brze metode za precizno otkrivanje sadržaja elastana u tekstilu. „Tokom našeg istraživanja otkrili smo da takva metoda do sada nije postojala“, kaže Bošmajer. „Uobičajena metoda ispitivanja koristi rastvarač koji je klasifikovan kao štetan po zdravlje i koji takođe oduzima mnogo vremena.
Novi alat za kvantifikaciju elastana razvijen je u laboratoriji Vasiliki-Marije Arhodoulaki, metod detekcije koji meri koliko je elastana stvarno prisutno u odeći. Metoda detekcije je zasnovana na srednjoj infracrvenoj spektroskopiji, koja je optimizovana za istraživanje zajedno sa Bernhardom Lendlom.
Sledeći korak je bio pronalaženje metode za odvajanje elastana od drugih vlakana. „Eksperimentisali smo sa različitim rastvaračima i sproveli teorijske studije. Konačno smo naišli na bezopasni rastvarač koji selektivno uklanja elastan, ostavljajući vlakna za višekratnu upotrebu netaknutima“, kaže njegov supervizor Andreas Bartl. Za ovu metodu je već podneta prijava za patent. Na ovaj način, materijali kao što su poliester ili poliamid mogu se skoro u potpunosti povratiti — pa čak i sam rastvarač može da se povrati i ponovo upotrebi.
Čak i kada se vuna kombinuje sa poliesterom i elastanom, mogu se koristiti pojedinačne komponente: vuna se razlaže enzimima u blagim, bezopasnim uslovima. Ovom metodom se dobija aminokiselinski koktel koji se može koristiti u kozmetičkoj industriji ili u proizvodnji đubriva. U sledećem koraku elastan se odvaja i ostaje poliester koji se može reciklirati.
