Recikliranje litijum-jonskih baterija može značajno smanjiti uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim rudarenjem i preradom metala, pokazala je nova analiza životnog ciklusa sprovedena na Stanford Univerzitetu. Studija, objavljena u Nature Communications, otkriva da proces recikliranja emituje manje od polovine gasova sa efektom staklene bašte u poređenju sa rudarenjem, a takođe koristi znatno manje vode i energije.
Većina recikliranih materijala potiče od „mrtvih“ baterija, što omogućava bolju cirkulaciju kritičnih minerala kao što su litijum, nikl, kobalt, bakar i mangan. Prednosti reciklaže su naročito izražene u regionima sa čistijim izvorima energije, dok lokacije koje zavise od uglja mogu imati manji ekološki benefit.
Studija takođe naglašava značaj smanjenja transportnih udaljenosti, jer tradicionalno rudarenje metala često uključuje dug i energetski intenzivan transport. Uzimajući u obzir da je recikliranje baterija u SAD-u još uvek u početnoj fazi, stručnjaci pozivaju na veće ulaganje u infrastrukturu za efikasno recikliranje i dizajn baterija koje su lakše za reciklažu.
Ova istraživanja pokazuju da recikliranje litijum-jonskih baterija može igrati ključnu ulogu u smanjenju dugoročne zavisnosti od rudarenja i pomoći u izgradnji održivije i otpornije industrije u budućnosti.
