Iako uzrok Alchajmerove bolesti još uvek nije potpuno razjašnjen, efekti su prepoznatljivi, a rani znaci se sve bolje detektuju. Tim naučnika iz Bostona je obučio model koristeći glasovne snimke više od 1.000 pojedinaca kako bi tačno identifikovao kognitivna oštećenja. Njihov novi algoritam je treniran na transkribovanim audio snimcima 166 osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem, uzrasta od 63 do 97 godina.
Kao što su istraživači već znali ko je razvio Alchajmerovu bolest, korišćen je pristup mašinskog učenja kako bi se pronašli znaci u transkribovanom govoru koji su povezivali 90 osoba čija će kognitivna funkcija opasti. Kada je algoritam obučen, mogao je da se primeni i obrnuto: da predvidi rizik od Alchajmerove bolesti na osnovu transkripata govora koje nikada ranije nije obradio.
Osim toga, dodati su i drugi važni faktori, uključujući starost i samoprocenjeni pol, kako bi se dobio konačni prediktivni rezultat. „Možete zamisliti rezultat kao verovatnoću da će neko ostati stabilan ili preći u demenciju,“ rekao je računarac Ioannis Paschalidis iz Bostonskog univerziteta kada su rezultati objavljeni u junu prošle godine.
S obzirom na to da trenutno ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, rano otkrivanje može omogućiti započinjanje tretmana koji mogu pomoći u upravljanju simptomima. Rano otkrivanje takođe pruža više prilika za proučavanje bolesti i njenog napredovanja, što može dovesti do razvoja efikasnijih tretmana.
Osobe za koje se zna da će verovatno razviti Alchajmerovu bolest mogu unapred učestvovati u kliničkim ispitivanjima. Ovaj pristup ima mnogo prednosti, jer se test može brzo i jeftino sprovesti, čak i kod kuće, bez specijalne opreme. Potrebno je samo snimanje, a u budućnosti bi se mogao koristiti i aplikacija za pametne telefone.
„Ukoliko možete predvideti šta će se desiti, imate više prilike i vremena da intervenišete lekovima i pokušate da održite stabilnost stanja,“ objasnio je Paschalidis. Korišćeni snimci su bili prilično grubi i lošeg kvaliteta, ali se očekuje da će tačnost algoritma rasti sa boljim snimcima i podacima.
To bi moglo dovesti do boljeg razumevanja kako Alchajmerova bolest utiče na nas u ranim fazama, kao i zašto se ponekad razvija iz blagih kognitivnih oštećenja, a ponekad ne. „Nadamo se, kao i svi, da će biti sve više dostupnih tretmana za Alchajmerovu bolest,“ rekao je Paschalidis. Istraživanje je objavljeno u časopisu Alzheimer & Dementia.
