Istraživač UPV/EHU Irancu Vergara uspeo je da istovremeno analizira nekoliko porodica antibiotika u povrću i kišnim glistama. Uzorkovanjem na različitim lokacijama Baskijske autonomne zajednice dobijeni su podaci o postojanju antimikrobnih agenasa i njihovih derivata u povrću. Vergara naglašava potrebu za daljim istraživanjem kako bi se rešio problem kontaminacije ovom vrstom lekova u životnoj sredini.
„Masovna upotreba antibiotika i antimikrobnih sredstava kod ljudi i životinja dovela je do pojave ovih supstanci u neočekivanim uzorcima životne sredine“, rekao je Irancu Vergara, istraživač u IBeA grupi UPV/EHU.
Lekovi koji ne završe u potpunosti metabolizovani u telu dospevaju u okolinu raznim putevima (kao što su stajnjak, mulj iz kanalizacionih voda koji se koristi kao đubrivo, itd.), ispiraju se u zemljište i mogu na kraju da se prenesu na useve ili kišne gliste, koji su na osnova lanca ishrane.
„Iako nije dokazana kratkoročna toksičnost kod ljudi, nenamerna konzumacija antibiotika u ishrani može izazvati probleme kod alergičnih pojedinaca; a efekti dugotrajnog izlaganja ostaju nepoznati.
„Međutim, najveći problem povezan sa ovom kontaminacijom je širenje multirezistentnih bakterija; teško je pronaći efikasan tretman u slučaju infekcije, koja je odgovorna za 33.000 smrtnih slučajeva godišnje širom Evrope“, objasnio je Vergara.
Da bi se pozabavila ovim problemom, istraživačka grupa IBeA je razvila dve analitičke metode koje omogućavaju otkrivanje veoma niskih koncentracija antimikrobnih sredstava u povrću i glistama. „Iako se u stajnjaku mogu očekivati visoke koncentracije leka, očekuju se mnogo niže koncentracije nakon što se ove supstance prenesu na biljke ili kišne gliste, tako da su potrebne osetljive metode za njihovo otkrivanje“, rekao je Vergara.
Metode koje je Vergara razvila u laboratorijama UPV/EHU omogućavaju istovremeno određivanje širokog spektra antimikrobnih lekova, kao i različitih proizvoda koji proizilaze iz njihove transformacije. Nalazi su objavljeni u časopisu Nauka o totalnoj životnoj sredini.
Kako je objasnio istraživač, „Lekovi se mogu izlučiti u svom prvobitnom obliku ili transformisati nakon metabolizma (nakon određenih promena u telu). Štaviše, to su veoma osetljiva jedinjenja koja u uslovima temperature, vlage, svetlosti, itd., mogu se vrlo lako degradirati i transformisati u životnoj sredini“.
Metode predstavljaju značajan napredak, jer „do sada nije bilo analitičkih metoda za istovremeno proučavanje širokog spektra antimikrobnih sredstava u biljkama i kišnim glistama, a nisu se fokusirale ni na analizu proizvoda transformacije.
„Svaka porodica antibiotika ima različita fizičko-hemijska svojstva i veoma je važno da se ista analitička metoda može koristiti za analizu svih. Takođe smo postigli prilično niske granice detekcije, koje nam omogućavaju da detektujemo veoma niske koncentracije ovih supstanci u okolina.“
U slučaju povrća, istraživačka grupa je uzela uzorke sa različitih lokacija Baskije, kako iz organske tako i iz neorganske poljoprivrede. „Počeli smo da merimo razmere problema sa antibioticima u Baskijskoj autonomnoj zajednici.
„Sprovedene analitičke studije otkrile su podatke o postojanju antimikrobnih lekova i njihovih derivata u povrću: otkrili smo da postoji transfer i antimikrobnih sredstava i produkata razgradnje između zemlje i povrća. Drugim rečima, postoji problem antimikrobne kontaminacije u povrću. Baskija“, dodao je Vergara.
U slučaju kišnih glista, međutim, sproveli su eksperiment pod kontrolisanim uslovima izlaganja. „Želeli smo da proverimo da li, u slučaju kontaminiranog zemljišta, kišne gliste koje se hrane ovim zemljištem mogu da akumuliraju antimikrobne lekove u svojim telima. Studija je u stvari otkrila akumulaciju ovih antimikrobnih sredstava u telu, koji stvaraju veliku raznolikost prethodno neprijavljenih proizvoda transformacije“.
Vergara je naglasila potrebu da se „nastavi multidisciplinarno istraživanje u tom pravcu, jer je to problem koji će uticati na sve u narednim decenijama.“ Postrojenja za prečišćavanje vode trenutno nemaju potpuno efikasne tretmane za uklanjanje ostataka lekova, a ova voda se često koristi za navodnjavanje.
„Pošto postoji tako veliki, stalni unos antimikrobnih sredstava u životnu sredinu, bakterije se navikavaju da koegzistiraju sa njima i stvaraju otpor“, objasnila je ona. „Zapravo, već postoje slučajevi u kojima ne postoje efikasni tretmani za ljude koji se inficiraju multirezistentnim bakterijama. Važno je pokrenuti istraživanja kako bi se problem sveo na minimum ili da se počne tražiti rješenja u kratkom roku. srednjeročno.“