Toplotni talas pogađa delove SAD, uključujući veći deo jugozapada, kroz jugoistok i delove Evrope. Kada temperature porastu, toplota može uzeti više nego samo fizički. Naše blagostanje takođe može da pati.
„Studija od preko 2 miliona ljudi otkrila je povećanu stopu poseta ili incidencu ljudi koji idu u odeljenje hitne pomoći sa problemima psihijatrijskog i mentalnog zdravlja tokom perioda velikih vrućina“, kaže dr Robert Brajt, psihijatar klinike Mejo. „Pokazalo je veći nivo poseta zbog zloupotrebe supstanci, anksioznosti, poremećaja raspoloženja, a čak su i ljudi sa šizofrenijom imali povećanu učestalost uznemirenosti ili problema sa svojom bolešću, što ih dovodi u odeljenje hitne pomoći.
Uobičajeni neželjeni efekat ekstremne vrućine je razdražljivost, koja može nastati zbog fizičke nelagodnosti i poremećenog načina spavanja. Umor od znojenja, rad na vrućini i nedostatak kvalitetnog sna mogu ostaviti ljude da se osećaju pod stresom i na ivici.
Dr Brajt kaže da drugi mogu biti razdražljivi zbog vrućine. To može dovesti do rasplamsavanja temperamenta ili čak besa na putu.
„Zaista je važno da ljudi imaju milost za sebe i milost za druge ljude. Svi se bore. To je zaista nešto što utiče na svakog od nas, zato se odmaknite i pokušajte da razmislite o ovim stvarima na kognitivnom visokom nivou. Ovo je šta se dešava. Prepoznajte to i nemojte samo impulsivno reagovati iz tog emocionalnog dela vašeg mozga“, kaže dr Brajt.
Određeni lekovi mogu povećati rizik od problema povezanih sa toplotom iz psihijatrijske i medicinske perspektive. Diuretici, na primer, mogu izazvati povećano izlučivanje urina, što dovodi do dehidracije, promena mentalnog statusa i konfuzije.
„Lekovi koji se koriste za mentalno zdravlje kod bolesti, kao što su šizofrenija ili bipolarna bolest, mogu da promene vašu regulaciju toplote i vašu sposobnost da osetite da vam je previše vruće, vašu sposobnost da se znojite. Video sam ljude kako hodaju okolo u teškim kaputima od nerca kada je napolju 100 i 105 stepeni ne prepoznajući to zbog nedostatka termoregulacije ili sposobnosti da regulišu svoju telesnu temperaturu“, kaže dr Brajt.
Dehidracija takođe može uticati na nivoe nekih lekova, kao što je litijum – koji može postati više koncentrisan u telu i potencijalno dovesti do toksičnosti.
„Neki lekovi poput litijuma, na primer, ako dehidrirate, nivo litijuma može značajno da poraste. Litijum ima veoma uzak terapeutski opseg. I možete postati prilično toksični sa litijumom, što može biti prilično ozbiljno sa srčanim aritmijama, komom, napadima pa čak i smrt, ako postane dovoljno ozbiljna“, kaže dr Brajt.
Pijenje puno vode i hladnoća može pomoći u ublažavanju ovih rizika.
A ako vam treba pomoć, potražite pomoć.
„Ako se osećate zaista preplavljeno i kao da zaista ne možete da se nosite, onda je vreme da posegnete za pomoć“, kaže dr Brajt. „Bilo da je to ulazak u hitnu pomoć i traženje pomoći ili kontaktiranje terapeuta ili savetnika.“
Pronalaženje načina da ostanete hladni može biti dobra polazna tačka za smanjenje perioda intenzivne vrućine. Dr Brajt kaže da zna da samo neki ljudi imaju klima-uređaj i preporučuje da probate javne prostore koji mogu da vam pomognu ako nemate pristup kući. „Ako nemate mesto gde imate klimu, i ako možete, idite na hladno mesto sa klimom, idite u tržni centar, idite gde god da možete da se družite tokom dana, idite u biblioteku da uradite te stvari kako biste se oslobodili stresa zbog vrućine“, kaže dr Vajtsajd.
