Kako bi Austrija bila pogođena ako bi četvrt miliona ljudi ušlo u zemlju upravo sada? Nova studija koju su sproveli IIASA i Zajednički istraživački centar (JRC) predviđa potencijalne uticaje povećane migracije na austrijsko tržište rada i privredu.
Austrija je, kao i mnoge druge evropske privrede, u više navrata iskusila velike talase migracija. U kontekstu sve veće globalizacije, klimatskih promena i geopolitičke nestabilnosti, neophodno je ojačati našu sposobnost da predvidimo i pripremimo se za nagle fluktuacije migracionih tokova i njihov uticaj na tržište rada i privredu uopšte.
Nova studija koju su objavili naučnici IIASA i JRC-a u časopisu Komparativne studije o migracijama fokusira se na projektovanje i analizu kratkoročnih i srednjoročnih efekata hipotetičkog, ali verovatnog scenarija migracije.
Autori su usvojili detaljan makroekonomski pristup kako bi simulirali efekte povećane migracije na ekonomiju zemlje domaćina — u ovom slučaju Austrije — da bi procenili otpornost privrede zemlje.
Oni su kreirali model zasnovan na makroekonomskim agensima (ABM), koji uzima u obzir heterogene karakteristike stanovništva i simulira efekte migracije na više od hiljadu kohorti diferenciranih po polu, državljanstvu, statusu aktivnosti (npr. penzioneri, nezaposleni, zaposleni ), i sektor zanimanja.
Ukupni rezultati analize potkrepljuju prethodne studije koje su pokazale pozitivan uticaj migracija na ekonomski rast praćen smanjenjem BDP-a po glavi stanovnika. Inovacija ove analize je da pokaže da efekat migracije na nezaposlenost može značajno da varira u različitim kohortama.
U smislu implikacija na politiku, studija pokazuje da propisi tržišta rada treba da uzmu u obzir heterogene uticaje migracije na različite grupe stanovništva i industrije. Na primer, migracioni šokovi mogu dovesti do povećanja nezaposlenosti među izbeglicama u određenim delatnostima, kao što su poljoprivreda ili zdravstvena zaštita. Ovo može biti uzrokovano nedostatkom priznavanja kvalifikacija, što često dovodi visoko kvalifikovane migrante u ove sektore što rezultira nezaposlenošću.
Studija takođe zaključuje da makroekonomski ABM bogat podacima i velikog obima može pružiti detaljne informacije o ekonomskim uticajima značajnog migracionog šoka i, prema tome, o otpornosti privrede, što može biti od pomoći kreatorima politike koji žele da predvide veličinu i očekivane posledice imigracionih priliva.
