Nezdrava hrana dominirala je na nedeljnim letcima prodavnica. Čak dve trećine prostora zauzimala je manje zdrava hrana prema studiji Univerziteta u Geteborgu. Čini se da oglašavanje ne podržava zdrav izbor, kažu istraživači.
Studija, koja je sada objavljena u časopisu BMC Public Health, analizirala je nedeljne reklamne letke iz 122 prodavnice prehrambenih proizvoda u okrugu Vastra Gotaland, objavljene tokom četvoronedeljnog perioda u proleće 2020. Obuhvaćene prodavnice su među sedam najvećih lanaca prehrambenih proizvoda u Švedskoj na osnovu tržišni udeo .
Zdravstveni kvalitet hrane uključene u letke analiziran je korišćenjem Nordijskih preporuka o ishrani i evropskih smernica Svetske zdravstvene organizacije. Svaka prodavnica je takođe dobila vrednost na osnovu klasifikacije socio-ekonomskih indeksa Statistike Švedske.
Dve trećine letaka prodavnica sastojale su se od namirnica koje bi se mogle klasifikovati kao nezdrave ili suštinski nezdrave. Ukupno je analizirano skoro 30 000 proizvoda. Najčešća kategorija hrane bila je hrana i pića sa visokim sadržajem šećera.
Oglasi stoga nisu u skladu sa nordijskim preporukama o ishrani na kojima Švedska nacionalna agencija za hranu zasniva švedske smernice za ishranu, zaključuju istraživači.
Čini se da neki lanci hrane sa prodavnicama u oblastima u kojima stanovnici imaju lošije ekonomske uslove takođe prodaju nezdraviju hranu u poređenju sa oblastima u kojima je stanovnicima bolje.
Pojedinci imaju veliku odgovornost da biraju zdravu hranu, ali daleko od toga da su svi izbori svesni. Oglašavanje je takođe posebno važno, posebno u vremenima rasta cena hrane.
„Sopstvene vrednosti potrošača u kombinaciji sa okruženjem utiču na ono što se na kraju kupuje kod kuće, ali cena je važan faktor“, kaže Melisa Mjoberg, istraživač u Školi za javno zdravlje i medicinu u zajednici na Akademiji Sahlgrenska na Univerzitetu u Geteborg, i prvi autor studije.
„Kao posledica trenutne inflacije hrane, reklame sa mnogo sniženih proizvoda mogu postati značajnije za određene grupe potrošača, poput onih sa teškom finansijskom situacijom“, kaže ona. Stoga je hitno preispitati asortiman proizvoda u promocijama prehrambenih prodavnica.
Rezultati studije ilustruju deo okruženja za ishranu koji niti podržava pojedinačnog potrošača da donese zdrav izbor, niti nacionalni napor za javno zdravlje. Smanjenje zdravstvenih nejednakosti je važan cilj u ovom radu.
Monika Hunsberger, viši predavač i poslednji autor studije, kaže: „Dizajn fizičkog i digitalnog okruženja hrane potrošača treba da olakša zdrav izbor, a akteri koji igraju značajan deo tog dizajna moraju preuzeti zajedničku odgovornost. Ovde, nacionalna ishrana preporuke mogu da obezbede zajedničku smernicu šta da se promoviše“, kaže ona.
