Novi istraživački rad mapira deo mozga miša do neverovatnog nivoa detalja. Ova studija može pomoći da bolje razumemo neurologiju koja se odvija u našim glavama. Istraživači su analizirali 84.000 neurona i 5,4 kilometra neuralnih veza.
Istraživači su se suočili sa izazovom da opišu odnose između 84.000 neurona putem pola milijarde sinaptičkih veza. Rezultat je najdetaljnije prikazivanje mozga sisavca do sada. Ovaj izvanredan rad trajao je devet godina i uključivao je više od 150 istraživača i 22 institucije.
Među institucijama su bili i predstavnici Univerziteta Prinston, Baylor College of Medicine u Teksasu i Allen Institute for Brain Science u Sijetlu. „Mozak je biološko tkivo unutar naših glava koje nam omogućava da vidimo svet, imamo osećanja i donosimo odluke,“ kaže neuroznanstvenik Andreas Tolias sa Stanforda.
Ova studija omogućila je naučnicima da vide ne samo raspored žica u mozgu, već i način na koji te žice komuniciraju. Tokom istraživanja, miš je gledao video klipove dok se kretao na traci, a naučnici su pratili aktivnost mozga.
Mozak miša je zatim podeljen na 28.000 slojeva. Tim je koristio kombinaciju tehnika veštačke inteligencije i ljudskih provera kako bi razdvojio mrežu neuronskih žica i identifikovao veze.
Ova dijagrama žica mozga poznata je kao konektom. Iako su naučnici ranije konstruisali konektom za mozak insekta, ovo predstavlja potpuno novi nivo složenosti. „Konektom je početak digitalne transformacije nauke o mozgu,“ kaže neuroznanstvenik H. Sebastian Seung sa Univerziteta Prinston.
Podaci su javno dostupni i imaju široku primenu. Ljudski mozak trenutno je daleko ispred najboljih modela veštačke inteligencije u brzini i efikasnosti obrade informacija. Ova istraživanja takođe predstavljaju obećavajući korak napred u proučavanju bolesti mozga, uključujući demenciju.
