Ljudske aktivnosti, uključujući klimatske promene, zagađenje i invazivne vrste, sve više utiču na slatkovodne ekosisteme. Istraživači sa Univerziteta u Kvebeku u Montrealu i članovi Grupe de recherche interuniversitaire en limnologie, mreže istraživača širom Kvebeka, posvećeni su proučavanju jezerskih ekosistema sa posebnim fokusom na zooplankton, ključne organizme u mreži hrane ovih ekosistema.
Zooplankton je raznolika grupa mikroskopskih životinja koje žive u jezerima, velikim rekama i okeanima. Ovi organizmi igraju vitalnu ulogu u mrežama slatkovodne hrane, služeći kao osnovna veza između fitoplanktona (mikroskopskih algi) i viših trofičkih nivoa, uključujući ribe, insekte i vodene ptice. Pored toga, zooplankton deluje kao prvi indikator promena u ekosistemu, omogućavajući naučnicima da prate i predviđaju uticaje različitih stresora na jezera.
Unutar zooplanktona, dve grupe, kopepodi i kladocerani, su najviše proučavane. Oba su rakovi, prekriveni hitinskim egzoskeletom, ali imaju različite karakteristike i uloge u ekosistemu. Kopepodi imaju izduženo telo i mogu biti biljojedi, svejedi ili mesožderi, dok su kladocerani obično zaobljeniji i pretežno biljojedi. Njihova sposobnost da proizvode neaktivna jaja kada su uslovi nepovoljni omogućava im da prežive promene u okolini i da kasnije obnovi populaciju.
Istraživanje ovih organizama je ključno za razumevanje dinamike jezerskih ekosistema i uticaja ljudskih aktivnosti. Na primer, zooplankton kontroliše izobilje algi u jezerima hranjenjem fitoplanktonom, čime posreduje u cvetanju algi, što može izazvati ozbiljne ekološke probleme, uključujući oslobađanje toksina i stvaranje zona siromašnih kiseonikom.
Međutim, različiti zagađivači, poput pesticida, soli i metala, ozbiljno ugrožavaju populacije zooplanktona. Na primer, zaslanjivanje, često uzrokovano ispiranjem soli sa puteva u jezera, smanjuje raznovrsnost i brojnost zooplanktona, narušavajući njihovu ulogu u kontroli algi i kao hrane za predatore. Eutrofikacija, odnosno povećanje hranljivih materija kao što su fosfor i azot, dovodi do smanjenja efikasnosti zooplanktona u kontroli cvetanja algi, što dodatno ugrožava jezerske ekosisteme.
Klimatske promene, koje izazivaju zagrevanje vode, dodatno komplikuju situaciju, jer povećavaju metaboličke stope zooplanktona i favorizuju manje vrste, smanjujući njihovu sposobnost da prenose energiju kroz mrežu hrane. Ove promene, zajedno sa efektima eutrofikacije, dodatno narušavaju funkcionalnost slatkovodnih ekosistema.
Istraživanja zooplanktona i njihovih odgovora na ove izazove su ključna za predviđanje i ublažavanje negativnih efekata na slatkovodne ekosisteme. Razumevanje ovih dinamika omogućava efikasnije upravljanje i očuvanje jezera, pomažući u očuvanju vitalnih resursa u svetu koji se ubrzano menja.
