Nova studija osporava uobičajenu teoriju da je razorni patogen krompirove plamenjače Phitophthora infestans nastao u Meksiku. Istraživači su pomno rekonstruisali njegovu globalnu istoriju migracija i otkrili da verovatno potiče iz južnoameričkih Anda pre nego što se proširio globalno. Ovo istraživanje pruža značajan uvid u evoluciono putovanje patogena, što je ključno za razvoj boljih strategija upravljanja bolestima širom sveta.
P. infestans je ozloglašen po tome što je izazvao glad od krompira u Irskoj u 19. veku, ali i dalje predstavlja veliku pretnju za useve krompira širom sveta. Razumevanje njegove migracije i genetske raznovrsnosti ključno je za borbu protiv njegovog širenja. Fokusirajući se na praćenje migracije patogena ka Kolumbiji, istraživači su koristili napredne statističke metode da rekonstruišu verovatne puteve migracije analizom genotipskih podataka iz 1.706 izolata prikupljenih širom sveta.
Studija predlaže da je P. infestans nastao u Peruu pre nego što je migrirao na sever u Kolumbiju i Meksiko, a zatim se proširio na Sjedinjene Države, Evropu i Aziju. Ovo je u suprotnosti sa ranijim teorijama koje sugerišu meksičko poreklo nakon čega je usledilo širenje u Južnu Ameriku. Zanimljivo je da studija nije pronašla dokaze da se patogen vratio u severnu Južnu Ameriku nakon ovih migracija.
„Iako sadašnja kolumbijska populacija potiče iz Perua, očigledan nedostatak ponovljenih uvođenja iz susednih zemalja sugeriše da bi unutrašnje migracije mogle biti rasprostranjenije“, rekao je Kamilo Patarojo, prvi autor studije nedavno objavljene u časopisu Fitopatologija. „Ovo bi trebalo pažljivo pratiti kako bi se sprečilo širenje novih varijanti koje bi mogle da zakomplikuju kontrolu bolesti.“
Studija je takođe naglasila važnost međunarodne saradnje u praćenju i upravljanju P. infestans. Istraživanje naglašava neophodnost globalne saradnje u borbi protiv biljnih patogena, pri čemu organizacije poput EuroBlight, USABlight i Tizon Latino igraju vitalnu ulogu.
Jedan od istaknutih nalaza bio je snažan geografski signal primećen u genetskim podacima patogena, koji podržava hipotezu o retkim, značajnim događajima migracije, a ne o kontinuiranim kretanjima malih razmera. Ovaj uvid je ključan za razvoj ciljanih kontrolnih mera koje se fokusiraju na sprečavanje ovih retkih, ali uticajnih migracija.
Razumevanjem istorijskih obrazaca migracije P. infestans, naučnici i farmeri mogu bolje predvideti i sprečiti buduće epidemije. Ovo znanje takođe pomaže u uzgoju otpornijih sorti krompira, što na kraju doprinosi globalnoj bezbednosti hrane.
Silvia Restrepo, vodeći autor studije i predsednik Instituta Bojs Tompson, istakla je širi uticaj, rekavši: „Naš rad ne samo da razotkriva prošle migracije P. infestans, već takođe pruža okvir za predviđanje njegovih budućih kretanja. Ovo je od suštinskog značaja za globalne napore da se usevi krompira zaštite od ove uporne pretnje.“
Ovo istraživanje pokazuje kako istorijski podaci u kombinaciji sa modernom genetskom analizom mogu da osvetle puteve jednog od najozloglašenijih patogena u poljoprivredi. Nalazi otvaraju put za poboljšane strategije upravljanja bolestima, osiguravajući sigurniju budućnost za uzgoj krompira širom sveta.
