Ekstremno vreme i rekordni toplotni talasi postaju nova normala. Većina ljudi je počela da prihvata ozbiljnost mračnih izveštaja klimatskog panela UN i da su klimatske promene rezultat ljudskih aktivnosti.
U poslovnom svetu, koncepti kao što su DOP – korporativna društvena odgovornost – i „ESG“ – životna sredina, društvo i upravljanje – postali su deo svakodnevnog života.
ESG je postao merilo za održivost poslovanja kompanije. Nizak ESG rezultat može naštetiti poverenju i reputaciji kompanije na tržištu i otežati prikupljanje kapitala od banaka i investitora.
Zbog toga sve više kompanija pokazuje kako su postale „zelenije“.
Kompanije zamenjuju starije kamione na benzin novim električnim vozilima. Brodarske kompanije grade brodove dizajnirane da rade na vodonik ili amonijak umesto na naftu. Industrije pronalaze nove proizvodne metode koje koriste manje energije. Smanjenje emisije gasova staklene bašte kao što je CO 2 može imati značajan uticaj na ESG rezultat.
Ali šta je potrebno kompaniji da napravi prave promene?
Ishvar Khatri je iskoristio svoj doktorat. studira na NTNU Business School da ispita kako sastav odbora kompanije utiče na njen uspeh u nadmetanju da bude najodrživiji.
„Da li postoji veza između raznolikosti odbora i emisija ugljenika? I kako na emisije utiče interakcija između unutrašnjih i eksternih faktora upravljanja? To je ono što smo želeli da istražimo“, rekao je Khatri.
Prethodna istraživanja su već pokazala korelaciju između sastava odbora i toga koliko dobro kompanija radi na ESG skali. Upravljanje otpadom, korišćenje obnovljive energije i emisije ugljen-dioksida su pod uticajem rodne raznolikosti odbora.
I—što je više žena u odboru, to je veća transparentnost o uticaju kompanije na životnu sredinu.
Sada, Khatri je analizirao podatke od 344 kompanije koje kotiraju na Londonskoj berzi. Skup podataka pokriva period od 17 godina, od 2005. do 2021. godine.
Njegovi nalazi pružaju nijansiranu sliku o tome kakva raznolikost ima efekat.
„Otkrio sam da samo raznolikost u vezi sa zadacima i strukturom efikasno smanjuje emisije ugljenika“, rekao je Khatri.
Raznolikost u pogledu starosti, pola ili nacionalnosti nije imala uticaja na emisije. Khatri kaže da je to zato što demografska raznolikost može podstaći lične sukobe među članovima odbora.
Rezultat je manje efikasan odbor, rekao je Khatri.
„Bitan je mandat, odnosno koliko dugo je direktor na toj funkciji i njena heterogenost. Takođe, važno je razmatranje da li član odbora ima ulogu u kompaniji ili dolazi spolja. Mešavina insajdera i autsajdera o pitanjima odbora“, rekao je on.
U isto vreme, Khatrijevo istraživanje pokazuje da bi spoljno upravljanje, kao što je regulacija ugljenika, trebalo da bude nametnuto ako kompanije imaju veoma malu raznolikost u okviru ova dva faktora. To znači da unutrašnje i eksterno upravljanje mogu zameniti jedno drugo.
„Akcionari bi trebalo da se fokusiraju na raznolikost u vezi sa funkcionalnim sposobnostima ili strukturama prilikom sastavljanja odbora. To može uključivati obrazovanje, pozadinske veštine, staž i u kojoj meri su nezavisni od kompanije“, kaže Khatri.
On naglašava da to ne bi trebalo da spreči kompaniju da takođe razmotri uključivanje raznolikosti u svoje članstvo u pogledu pola, starosti i nacionalnosti.
„Takva raznolikost može biti korisna u drugim kontekstima. Prethodna istraživanja su otkrila da je demografska raznolikost relevantna za donošenje različitih perspektiva i novih ideja. Može poboljšati kreativnost, inovativnost kao i ugled kompanije u društvu“, rekao je on.
Studije iz SAD su pokazale da što je veći udeo žena u odboru, kompanija koristi više obnovljive energije. Međutim, brojne druge studije ne nalaze istu korelaciju između raznolikosti odbora i korporativne društvene odgovornosti (CSR). U drugoj studiji 5.135 kompanija iz 25 zemalja u periodu 2002–2021, Khatri je otkrila da uticaj žena zavisi od društvenih i kulturnih vrednosti u društvu u kojem posluju, ukazujući na kulturne razlike između, na primer, Norveške i SAD.
„U Norveškoj postoji jaka kultura isticanja interakcije između ljudi, društva i životne sredine. Od kompanija se očekuje da preuzmu društvenu odgovornost. U zemljama sa ovom vrstom kulture povećanje udela žena u odboru imaće pozitivan efekat. uticaj na faktore kao što su emisije ugljenika“, rekao je on.
U SAD kompanije posluju u kulturi koja naglašava maksimizaciju profita i kratkoročnost.
„U takvim zemljama vidimo da udeo žena u odborima ne igra značajnu ulogu. Ovde je pre vlada ta koja mora da interveniše spoljnim uticajem, na primer putem podsticaja“, rekao je Khatri.
