Uvenuće cveće možda ne ukazuje na loše zdravlje cvetova ili biljaka, već na efekte sofisticirane strategije upravljanja resursima u biljkama, koja je nastajala milionima godina.
Studija u časopisu Plant Biologi koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Mackuarie i međunarodnih saradnika pokazala je po prvi put da biljke ponovo koriste resurse uvenulog cveća kako bi podržale buduću reprodukciju.
Glavni autor, počasni profesor Graham Pike sa Univerziteta Mackuarie, kaže da nalazi pomažu u objašnjenju uobičajenog, ali slabo shvaćenog procesa biljke.
„Naše istraživanje pruža prvu direktnu demonstraciju da biljke mogu spasiti resurse od uvenulog cveća i ponovo koristiti ove resurse za promovisanje buduće reprodukcije“, kaže profesor Pajk.
Ovi resursi uključuju energiju i hemijski sastav latica – uključujući ugljene hidrate i hranljive materije kao što su azot i fosfor.
Trogodišnja studija se fokusirala na Blandfordia grandiflora, poznatiju kao božićna zvona, koja uglavnom cveta u decembru.
Ova višegodišnja biljna vrsta sa šarenim crvenim i žutim cvetovima, poreklom iz istočne Australije, često se prodaje na pijacama cveća u Australiji i širom sveta.
Komercijalno uzgajane stabljike božićnih zvona proizvode bilo šta od dva ili tri cveta do desetak ili više.
„Naše istraživanje se odvija na plantaži koja sadrži nekoliko hektara domaćeg vlažnog vresišta gde božićna zvona bujno cvetaju, zajedno sa komercijalnim hladovinom“, kaže profesor Pajk.
Tim je koristio različite tehnike za kontrolu oprašivanja i venuća cvetova, a zatim je proverio efekat na proizvodnju semena i ponovno cvetanje.
Na njihovo iznenađenje, istraživači su otkrili da biljke nisu koristile resurse uvenulog cveća da poboljšaju kratkoročnu reprodukciju bilo istim cvetovima ili drugim cvećem na istoj biljci.
„Ove biljke spasavaju resurse uložene u reprodukciju tokom jedne sezone cvetanja i ponovo koriste ove resurse tokom sledećeg cvetanja“, kaže profesor Pajk.
Da bi to uradila, Blandfordia grandiflora prenosi resurse iz svog uvenulog cveća, čuvajući ovu „hemijsku energiju“ pod zemljom u kornjama i korenu da bi potom pomogla u proizvodnji novih cvetnih stabljika u narednoj sezoni, uglavnom godinu dana kasnije.
Profesor Pajk kaže da je biljni svet fascinantno područje upravljanja resursima i ekonomske strategije.
„Ekonomija biljaka se svodi na kompromise“, kaže on. „Biljke moraju da donose odluke o tome gde da raspodele svoje ograničene resurse; ulaganje u jednu oblast znači da ne mogu toliko da ulažu u drugu.“
Ovaj koncept raspodele resursa je ono što je navelo profesora Pajka da istraži fenomen venuća cveća, za koji su naučnici godinama spekulisali da bi mogao biti način da biljke prebace vredne resurse u druge procese.
„Čekalo nas je iznenađenje“, kaže profesor Pajk. „Ispostavilo se da su biljke igrale dužu igru nego što smo očekivali, ne koristeći svoje obnovljene resurse odmah, već su ih sačuvali za sledeću sezonu cvetanja.
Profesor Pajk kaže da su biljke razvile različite strategije za upravljanje svojim cvetovima nakon što su odslužile svoju primarnu reproduktivnu funkciju, uz uvenuće samo jednog od nekoliko mogućih pristupa.
Ne prate sve biljke obrazac uvenuća cveća; cveće će i dalje cvetati na nekim biljkama dugo nakon što budu oplođene i nakon što prestanu da proizvode nektar.
„Cveće čini celu biljku privlačnijom za oprašivače čak i kada je samo tamo kao deo celokupnog prikaza“, kaže on.
Neke biljke će čak i ostaviti svoje cvetove pre nego što uvenu. „Na primer, cveće džakarande koje izgleda savršeno dobro će samo pasti na zemlju; stabla frangipanija će takođe odbaciti netaknuto cveće umesto da uvene.
Studija je testirala ponovnu upotrebu resursa na različite načine.
Jedan eksperiment je uporedio proizvodnju semena između biljaka sa cvećem koje je dozvoljeno da vene i onih sa uklonjenim laticama da bi se sprečilo uvenuće. Drugi je sprečio proizvodnju semena u svim cvetovima — ali je dozvolio uvenuće u jednoj grupi biljaka.
„Lako možemo da sprečimo proizvodnju semena tako što ćemo ukloniti stigmu“, kaže profesor Pajk.
Rezultati su pokazali da je veća verovatnoća da će biljke sa venutim cvetovima ponovo cvetati sledeće sezone nego one kod kojih je uvenuće sprečeno.
Studija je takođe razmotrila druge faktore koji mogu uticati na proizvodnju semena, kao što su visina cvetnog stabla, broj cvetova po stabljici i položaj cveta.
Više cvetne stabljike, na primer, davale su više semena i teže seme, kao i stabljike sa više cvetova. Ali cveće koje se nalazi niže na biljci obično ima manje semena i manje semena.
„Naši nalazi otvaraju put daljem istraživanju drugih biljnih vrsta i načina na koji se one oporavljaju i ponovo koriste resurse od uvenulog cveća“, kaže profesor Pajk.
Dalja istraživanja bi mogla da ispitaju od čega su napravljeni ovi spaseni resursi, kako se biljke kreću i menjaju, i da li koristi od uštede ovih resursa uopšte prevazilaze troškove pravljenja cveća.
