Novo istraživanje koje koristi uvid iz virtuelnih igara i borbi protiv mrava u stvarnom svetu pokazuje kako se domaćim insektima može dati prednost u odnosu na neke agresivne uvedene vrste, što bi moglo pomoći u upravljanju invazivnim mravima koji nisu domaći.
Dr Semjuel Limberi, koji je obavio ovaj posao kao saradnik Forrest Prospect-a na Univerzitetu Zapadne Australije i CSIRO, australijskoj nacionalnoj naučnoj agenciji, koristio je matematičke modele na simulacijama video igara, prikupljene iz Age of Empires II, da ilustruje kako dinamika bojnog polja menja ratovanje ishodi.
Ovi koncepti su zatim potvrđeni u stvarnom svetu posmatranjem bitaka mrava između australijskih mesnih mrava, autohtone vrste, i manjih argentinskih mrava, ozloglašenih štetočina.
„Ono što smo otkrili iz virtuelnih igara, a zatim i bitaka sa mravima u stvarnom životu je da je smrtnost u malim armijama australijskih mesnih mrava koji se suočavaju sa velikim armijama neautohtonih argentinskih mrava niža u složenim arenama i veća u jednostavnim arenama“, rekao je dr. rekao je Limberi.
„Dakle, baš kao i za ljude, iu kompjuterskim igrama, ishod ratova mrava zavisi od prirode bojnog polja.
Dr Raphael Didham, profesor ekologije na Školi za biologiju životinja na Univerzitetu Zapadne Australije i naučnik CSIRO, rekao je da su društveni insekti kao što su mravi bili jedna od retkih vrsta koje su učestvovale u ratu u istoj meri kao i ljudi.
„To je zato što je evoluciona budućnost sterilnih mrava radnika koji se bore uložena u veće dobro kolonije“, rekao je profesor Didham.
„Koristili smo dve vrste mrava koje su se jasno razlikovale po svojoj borbenoj sposobnosti.
„Naš prvi borac bio je australijski mesni mrav, Iridomirmek purpureus. Ovi veliki i lepi mravi dominiraju u neometanom grmlju širom regionalne Australije i grade šljunkovita gnezda.
„Kao njihove neprijatelje odabrali smo ozloglašenog invazivnog argentinskog mrava, Linepithema humile. Ovi agresivni mravi su uvedeni u Australiju i relativno su mali, ali žive u izuzetno velikim, hiperkooperativnim kolonijama.
„Mravi od mesa uvek pobeđuju argentinske mrave u duelima jedan na jedan zbog njihove prednosti u veličini.
Dr Bruce Vebber, glavni istraživač u CSIRO-u, rekao je da bi istraživanje bojnog polja mrava moglo imati praktičnu primenu za upravljanje invazivnim mravima koji nisu domaći.
„Ne-domaći invazivni mravi su neke od najgorih štetočina na planeti, koštaju globalnu ekonomiju desetine milijardi dolara godišnje“, rekao je dr Veber.
„Invazivni mravi poput argentinskih mrava su obično manji i brojniji od domaćih vrsta, i često su dominantniji u poremećenim staništima.
„Poremećena sredina se često pojednostavljuje na nivou tla, uklanjanjem šiblja i prirodnih ostataka stvarajući otvorena bojna polja.
„Ovo istraživanje sugeriše da modifikovanje područja u kojima se istovremeno pojavljuju domaći i neautohtoni mravi, dodavanjem prirodnih ostataka ili drugih takvih struktura, može preokrenuti ravnotežu u korist naših većih autohtonih vrsta.
Dr Limberi je rekao da su modifikovanjem prirodnog okruženja domaći mravi dobili više mogućnosti da uspeju.
„Teorija ratovanja sugeriše da će manje jačih vojnika biti efikasnije kada su bitke serija duela jedan na jedan. Ali veće vojske su efikasnije kada mogu da opkole svoje neprijatelje i koncentrišu napade“, rekao je dr Limberi.
„Složenost bojnog polja može preokrenuti ravnotežu u korist jedne strategije u odnosu na drugu.
„Kada se bore u tunelima, uličicama ili na teškom terenu, velikim vojskama je teže da opkole svoje protivnike, pa male snage jakih ili pametnih vojnika ponekad mogu uspeti.
Rad „Složena bojna polja favorizuju jake vojnike u odnosu na velike armije u društvenom ratovanju životinja“ objavljen je u Zborniku radova Nacionalne akademije nauka.
