Bilo da ste izabrani da plivate, veslate ili trčite na Olimpijskim igrama, ili da se spremate za vožnju na Tur de Fransu, postizanje „prave“ težine je decenijama u fokusu mnogih elitnih sportista. To može biti da izgledate vitko i zločesto u kupaćem kostimu ili dresu, ili da se kvalifikujete za određenu kategoriju težine. Ali postoji i uverenje da gubitak težine poboljšava performanse.
Kao takav, među sportistima je široko rasprostranjen fenomen – posebno u sportovima izdržljivosti kao što su trčanje, plivanje, biciklizam i veslanje – da smanje unos ishrane uoči takmičenja.
„To je posebno problematično među sportistkinjama koje se bave izdržljivošću. Mnogi sportisti se fokusiraju na težinu u svojim sportovima. Shodno tome, imaju tendenciju da uđu u kratkotrajne, ali intenzivne periode gubitka težine sa očekivanjem da će biti bolji“, kaže profesor Ilva Hellsten sa Odeljenja za ishranu, vežbanje i sport Univerziteta u Kopenhagenu.
Ona i dr. student Jan Somer Jepesen su dva istraživača koji stoje iza nove studije o efektima niske energetske dostupnosti među sportistkinjama. Rad je objavljen u časopisu Redok Biologi.
„Znamo da je fenomen nedovoljno jedenja povezan sa mnogim stvarima koje su štetne po zdravlje – uključujući izostanak menstruacije, ugroženo zdravlje kostiju i promene u metabolizmu. Ali još uvek ima mnogo toga što ne znamo. Kao takve, istražili smo neke od mogućih posledica bliže“, kaže Jeppesen, koji je glavni autor studije.
Za studiju, istraživači su regrutovali dvanaest triatlonki, od kojih su sve imale normalan unos energije. Tokom jednog dela suđenja, sportisti su dobijali dovoljno kalorija za 14 dana, nakon čega je testiran njihov učinak. Isti sportisti su takođe prošli kroz period od 14 dana tokom kojeg su trošili samo oko 50% svojih energetskih potreba držeći se normalnog rasporeda intenzivnog treninga.
Tokom perioda sa nedovoljnim kalorijama, sportisti su izgubili u proseku oko 4% svoje telesne težine, od čega je otprilike polovina bila mišićna masa. I doživeli su gubitak u performansama:
„Četrnaest dana nedovoljnog unosa hrane smanjilo je njihov učinak za 7,7% u 20-minutnoj vožnji na hronometar na biciklu, što je prilično značajno. A tokom intenzivnijeg kratkotrajnog testa, njihov učinak je pao za čak 18%. Dakle, nema sumnje da ova praksa u velikoj meri narušava nečije performanse kao sportiste, čak i tokom kraćih vremenskih perioda“, kaže Jeppesen.
Pored sportskih performansi, istraživači su ispitivali efekte na imunološku funkciju sportista.
„Između ostalog, videli smo da je nedovoljan unos energije povezan sa povećanim sistemskim stresom. Sportisti su imali veliki porast kortizola, hormona stresa, i dramatično povećan nivo stresa u imunim ćelijama. To sugeriše da postoji prilično ozbiljan uticaj. na nekoliko aspekata imunog sistema, ako neko ne jede dovoljno, to može potencijalno doprineti da sportisti budu izloženiji bolesti“, kaže Jeppesen.
Istraživači se nadaju da će rezultati studije pomoći u stvaranju veće svijesti o ovom fenomenu.
„Mnogi treneri nastavljaju da vrše pritisak na sportiste da izgube težinu. Dugi niz godina je to bio deo kulture u sportskom svetu—i ostao je tako. Moramo da rasvetlimo ovaj fenomen i da se kritički zapitamo: Šta mi zapravo radimo da naši sportisti i fizički i psihički?“ kaže Helsten.
Tim Danske, danska elitna sportska organizacija, raširenih ruku pozdravlja nove rezultate istraživanja.
„Fokusira se na zaista važnu temu i dovodi u pitanje stav da je lakše uvek bolje. Teorija i kultura i dalje preovlađuju u mnogim sportovima. Doživeo sam mnoge sportiste koji su smanjili svoju težinu u nedeljama koje prethode takmičenju, ali ne razumeju posledice. da to uradimo“, kaže Majke Jørgensen, sportski nutricionista i menadžer tima Danske.
Ona vidi rezultate kao korisno znanje koje može podržati poruku koju tim Danske pokušava da promoviše:
„Moje iskustvo je da su elitni sportisti i treneri radoznali, ali im je potrebno istraživanje koje podržava svaku kritiku ovog fenomena. Ovde je činjenica da su ispitanici pravi sportisti velika snaga, tako da se rezultati mogu preneti na sportiste. i treneri koje tim Danske podržava.
„Iskoristićemo ove rezultate da podržimo ono što već pokušavamo da saopštimo, kako kada sednemo sa sportistima jedan na jedan, tako i tokom radionica i prezentacija u ovakvim vrstama konteksta“, kaže Jørgensen.
Posle četrnaest dana niske energetske dostupnosti (LEA), sportisti su prošli trodnevni period „prihranjivanja“ kao deo suđenja, tokom kojeg su dobijali dosta da jedu.
„Očekivali smo da će tri dana dovoljno hrane povratiti njihov učinak — a možda ga čak i poboljšati — ali nije bilo apsolutno nikakvog efekta. Njihov učinak je bio jednako degradiran kao i pre tri dana. To nam govori da negativni efekti ne mogu biti preokrenuti brzim popunjavanjem zaliha energije, što je strategija koju koriste mnogi sportisti“, kaže Jeppesen.
Prema istraživačkoj literaturi, muškarci su skloniji da budu otporniji kada je u pitanju nedovoljan unos energije.
„Na osnovu prilično ograničenog istraživanja u ovoj oblasti, čini se da su muškarci u stanju da tolerišu smanjeni unos energije pre nego što to negativno utiče na nas. To ukazuje da su žene posebno ranjiva populacija u ovom pogledu“, kaže Jeppesen.
Polna razlika je delimično posledica činjenice da niska dostupnost energije može dovesti do drastičnog pada nivoa estrogena kod žena. Pošto estrogen štiti cirkulatorni sistem, mišiće i kosti itd., gubitak estrogena ima velike efekte na fiziologiju žene.
Helsten ističe da štetni efekti dugotrajnog nedovoljno jedenja, posebno kod žena, stoga mogu biti i doživotni.
