Nova istraživačka perspektiva objavljena je u Oncotarget-u, pod nazivom „Raskršće: uloga biomarkera u upravljanju kvržicama u dojkama“.
Ovde, dr Georg F. Veber sa Akademskog zdravstvenog centra Univerziteta u Sinsinatiju razmatra dugotrajno pitanje ženskog zdravlja: kvržice u dojkama. Žene starije od 40 godina često imaju kvržice u grudima koje nisu kancerogene u vreme biopsije (sastoje se od atipija, hiperplazija, papiloma, radijalnih ožiljaka, lobularnog karcinoma in situ, duktalnog karcinoma in situ (DCIS)). Ove premaligne lezije na dojci predstavljaju težak problem u donošenju odluka, da li da se leče proaktivno i da se prihvate neželjeni efekti ili da se uključi u budno čekanje i eventualno naiđe na kasniju dijagnozu invazivnog raka.
Ovi pacijenti treba da donesu tešku odluku da li da leče leče proaktivno i da prihvate suštinski kompromis u kvalitetu svog života (od operacije, zračenja ili hormonske terapije: Hirurgija često sledi radi konačne dijagnoze. Zračenje može da prati hiruršku resekciju DCIS-a od strane lumpektomija. Hormonska terapija može da uđe u igru kao strategija za smanjenje rizika ako procenjeni 5-godišnji rizik premašuje 1,6% u Gejl modelu) ili da se uključi u pažljivo čekanje i rizikuje kasniju dijagnozu invazivnog raka (poslovični Damoklov mač). Trenutno su na raspolaganju dva oblika procene koji olakšavaju donošenje tog izbora.
Decenijama dijagnostike i lečenja karcinoma postignuta su značajna poboljšanja. Ipak, sa svakom prekretnicom napretka, nove potrebe su se pojavile. Nega dojki je privilegovana zbog dostupnosti mamografije i biopsije za procenu sklonosti kvržicama.
„Smisaoni sledeći korak treba da podrazumeva razvoj biomarkera, koji ukazuje na put ka preventivnom tretmanu ili pažljivom čekanju na raskrsnici“, kaže Veber.
