Istraživanje je pokazalo da se rani znaci Alchajmerove bolesti mogu manifestovati kroz promene u govoru. Kognitivni neuroznanstvenik Jed Meltzer istakao je da bi brzina govora trebala biti deo standardnih kognitivnih procena. Ovo može pomoći lekarima da brže otkriju kognitivni pad kod starijih osoba.
Fenomen lethologije, poznat kao „na vrhu jezika“, može se javiti kod mladih i starih. Kako starimo, pronalaženje reči može postati izazov, posebno nakon 60. godine. Istraživači su tražili od 125 zdravih odraslih osoba da detaljno opišu scenu.
U sledećem zadatku, učesnici su gledali slike svakodnevnih predmeta dok su slušali audio koji je mogao da ih zbuni ili potvrdi. Na primer, ako su videli sliku metle, audio bi mogao reći „groom“, što im pomaže da se sete reči kroz rimovanje. S druge strane, audio bi mogao ponuditi reč „mop“, što može odvući pažnju.
Brži govor u prvom zadatku povezan je sa bržim odgovorima u drugom zadatku. Ovi nalazi su u skladu sa teorijom brzine obrade, koja tvrdi da usporavanje u kognitivnoj obradi leži u srži kognitivnog pada. Stariji odrasli su znatno sporiji u izvršavanju raznih kognitivnih zadataka.
U članku iz 2024. godine, istraživačica demencije Claire Lancaster ističe da je istraživanje iz Toronta otvorilo nova vrata. Neki AI algoritmi su koristili obrasce govora za predikciju dijagnoze Alchajmerove bolesti sa tačnošću od 78,5 procenata. Ostale studije su pokazale da pacijenti sa više znakova amiloidnih plakova imaju veće šanse za probleme sa govorom.
Istraživači sa Univerziteta Stanford su 2024. godine otkrili da su duže pauze i sporija brzina govora povezani sa višim nivoima zapetljanih tau proteina. Zanimljivo je da učesnici sa većim prisustvom tau proteina nisu imali više poteškoća u testovima pamćenja. Možda učesnici sa ranim problemima u pamćenju još uvek pronalaze prave odgovore, ali im je potrebno više vremena.
Promene u govoru tokom testova pamćenja mogle bi pružiti nove informacije o neurološkom stanju osobe. Autori istraživanja iz 2023. godine zaključuju da promene u govoru odražavaju razvoj patologije Alchajmerove bolesti. Dugoročne studije su potrebne kako bi se pratili učesnici koji sporije obavljaju testove pamćenja.
Naučnici se približavaju razumevanju nijansi ljudskog govora kako bi otkrili šta naši reči govore o našim mozgovima. Istraživanje iz 2023. godine objavljeno je u časopisu Aging, Neuropsychology, and Cognition.
