Nova studija Univerziteta u Tel Avivu i Tel-Hai koledža rešava staru misteriju: Odakle su rani ljudi u dolini Hula dobili kremen da bi napravili praistorijsko oruđe poznato kao ručne sekire?
Istraživači su primenili napredne metode hemijske analize i veštačke inteligencije da identifikuju geohemijske otiske prstiju ručnih sekira sa najstarijih praistorijskih nalazišta u dolini Hula, Ma’aian Barukh i Gesher Benot Ia’akov. Njihovi nalazi ukazuju na to da je sirovina nastala iz izloženosti visokokvalitetnog kremena na visoravni Dišon, oko 20 km zapadno, i stotinama metara iznad doline Hula.
Istraživači kažu: „Naši nalazi pokazuju da su ovi rani ljudi imali visoke društvene i kognitivne sposobnosti: bili su upoznati sa svojom okolinom, poznavali raspoložive resurse i uložili velike napore da nabave visokokvalitetne sirovine koje su im bile potrebne. U tu svrhu, oni su planirali i izvodili duga putovanja i preneli ovo suštinsko znanje na sledeće generacije“.
Studiju su vodili dr Meir Finkel sa Odseka za arheologiju i drevne bliskoistočne kulture Univerziteta u Tel Avivu i prof. Gonen Šaron sa magistarskog programa Galilejske studije, Tel-Hai College, u saradnji sa prof. Erezom Ben-Josefom , Univerzitet u Tel Avivu, dr Oded Bar i dr Joav Ben Dor, Geološki zavod Izraela, i Ofir Tiroš, Hebrejski univerzitet. Rad je objavljen u časopisu Geoarchaeology.
Dr Finkel kaže: „Dolina Hula, koja se nalazi duž rascepa transformacije Mrtvog mora, dobro je poznata po svojim brojnim praistorijskim nalazištima, od kojih najstarija datiraju iz 750.000 godina pre sadašnjosti (IBP). Dolina je ranim ljudima nudila bogate izvore vodu, vegetaciju i divljač, upravo na severnoj migracionoj ruti iz Afrike – Velikoj afričkoj dolini rascepa.“
„Ovi rani stanovnici ostavili su za sobom mnoge artefakte, uključujući hiljade ručnih sekira—kremeno kamenje isklesano da odgovara ljudskoj ruci. Jedno od najranijih i najuniverzalnijih oruđa koje su ljudi proizvodili, ručna sekira je možda služila kao višenamenski ‘peronož’ za mnoge različite zadataka, od sečenja mesa divljači do kopanja vode i vađenja korena. Korišćen je u mnogim različitim delovima Starog sveta, u Africi, Aziji i Evropi, oko 1,5 miliona godina.“
U ovoj studiji istraživači su tražili izvor sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju hiljada ručnih sjekira pronađenih na dva praistorijska lokaliteta u dolini Hula: Gesher Benot Ia’akov, datiran na 750.000 IBP i Ma’aian Barukh, datiran na 500.000 IBP. , obe acheulske kulture.
Profesor Sharon kaže: „Otprilike 3.500 ručnih sjekira pronađeno je razbacanih po zemlji u Ma’aian Barukh-u, a još nekoliko hiljada je otkriveno u Gesher Benot Ia’akov-u. Prosječna ručna sjekira, duga nešto više od 10 cm i teška oko 200 g, bila je proizvedeno smanjenjem kamenja koje je pet puta veće – najmanje 1 kg sirovine.“
„Drugim rečima, da bi napravili 3.500 ručnih sjekira pronađenih samo u Ma’aian Barukhu, ranim ljudima je bilo potrebno 3,5 tone kremenog kamena. Ali odakle su nabavili tako ogromnu količinu kremenog kamena? Mnogi istraživači su pokušali da odgovore na ovo pitanje, ali naša studija je bio prvi koji je koristio inovativne tehnologije 21. veka: naprednu hemijsku analizu i algoritam veštačke inteligencije razvijen posebno za ovu svrhu.“
Istraživači su uzeli uzorke sa 20 ručnih sekira — 10 od Gešera Benota Jakova i 10 od Maajana Baruha, mleli ih u prah i rastvorili prah u kiselini u čistoj laboratoriji. Za svaki uzorak su izmerili koncentraciju približno 40 hemijskih elemenata, koristeći ICP-MS (induktivno spregnuti plazma maseni spektrometar), najsavremeniji uređaj koji precizno meri koncentraciju desetina elemenata, sve do rezolucije od jedna čestica na milijardu.
Pored toga, da bi locirali moguće izvore kremena koji su bili dostupni praistorijskim stanovnicima doline Hula, istraživači su sproveli terensko istraživanje koje je obuhvatilo izloženost kremenu u planinama Safed, grebenu Ramim, Golanskoj visoravni i visoravni Dišon, kao i kaldrmi iz potoka koji se ulivaju u dolina Hula: Jordan, Ajun, Dišon, Roš Pina i Mahanajim.
Ovo metodičko istraživanje je kombinovano sa sveobuhvatnim pregledom literature koji je vodio dr Bar iz Geološkog zavoda Izraela. Uzorci kremena prikupljeni iz svih potencijalnih izvora su zatim analizirani korišćenjem ICP-MS tehnologije da bi se omogućilo poređenje sa ručnim sekirama. Za ovo poređenje korišćen je novi računarski pristup koji je posebno prilagodio dr Ben Dor iz Geološkog zavoda Izraela.
Dr Ben Dor kaže: „Složen proces, od prikupljanja i pripreme uzoraka do hemijske analize, proizveo je veoma veliku količinu podataka za svaki uzorak. Da bi se omogućilo optimalno podudaranje između podataka iz arheoloških artefakata i podataka sa ekspozicije kremenog kamena, razvili smo namenski algoritam zasnovan na nekoliko računskih koraka, zajedno sa modelima mašinskog učenja. Tako smo bili u mogućnosti da klasifikujemo arheološke artefakte prema bazi podataka izvedenoj iz geoloških uzoraka.“
Dr Finkel kaže: „Kroz računski proces otkrili smo da je svih 20 arheoloških artefakata napravljeno od kremena iz jednog izvora: ekspozicije kremena na visoravni Dišon koje datiraju iz eocenske geološke epohe, oko 20 km zapadno od Gesher Benot Ia’akova Ma’aian Barukh lokacije.“
„Na visoravni Dišon takođe smo pronašli praistorijski kompleks za vađenje i redukciju kremena, što ukazuje na to da je mesto služilo kao izvor kremena stotinama hiljada godina. Pored toga, pokazali smo da je kaldrma iz potoka koji se sliva u dolinu Hula bila premala da bi koristiti kao sirovina za ručne sekire, isključujući ovu mogućnost.“
Profesor Ben-Josef kaže: „Naši nalazi jasno pokazuju da su ljudi koji su živeli u dolini Hula pre stotinama hiljada godina, verovatno hominidi vrste homo erektus, posedovali visoke kognitivne i društvene sposobnosti. Da nabave odgovarajuće sirovine za proizvodnju svojih vitalnih ručnim sekirama, planirali su i izveli 20 km pešačenja koji su uključivali uspon od 70 do 800 metara nadmorske visine“.
„Štaviše, oni su prenosili ovo važno znanje sa jedne generacije na drugu, tokom mnogo milenijuma. Sve ovo ukazuje na visok nivo sofisticiranosti i sposobnosti, koje savremeni istraživači obično ne pripisuju praistorijskim ljudima iz tako ranog perioda.“
